Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet246/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

турфитурус, фумото, бумохило
па 
бу- 
бус;
бизнингча, булар уртасида деярли фарц йуц.
Ун саккизинчи фасл. [Тоунни] даволаш
Томирдан цон олиб бушатиш, вацтнинг
2
кутаришига ёки такозо ци- 
лишига цараб, сасиган хилтни чицариб ташлаш зарур. Кейин юракни 
эз^тиётлаб уни совутиш ва хушбуйлик хусусияти булган нарсалар билан 
кучайтириш керак булади. Масалан, [касалга] 
цитрон
ва лимонларнинг 
нордон суви, олма ва без^ининг цайнатиб цуюлтирилган ширалари ва 
нордон анор берилади; гул, кофур ва сандал кабилар хидлатилади; 
[бериладиган] овцат эса, масалан, сирка билан ясмик, тор каклиги ва 
эчки боласи гуштларидан тайёрланган жуда нордон 
масусдан
ибо- 
рат булади.
Касал ётган жойга к^п муз, тол барги, гунафша, атиргул, нилуфар 
ва шунга ухшашларни ёйиб цуйилади. Унинг юраги устига эса, иссиц 
хафацонга ва вабога учраганларга ишлатиладиган маълум совутувчи ва 
кучайтирувчи дорилар суртилади. Умуман, у 
кишига ишлатиладиган 
тадбир ваболи хавога учраганларга цулланиладиган тадбирдан иборат.
Тоун шишининг узи ва унга ухшаш юцорида хар хил исм билан 
аталган шишларни буриштирувчи ва совутувчи дорилар билан, сув ва 
сиркага ёки гул ёри, ё олма ёги, ёки мастаки дарахтининг ёри, ёки мирта 
ёгига ботирнлган булут билан даволанади. Бу тадбир — [шишларнинг] 
бошланишида цулланилади. Кейин, агар мумкин булса, шишни ёриб 
даво цилинади ва моддасини оцизиб юборилади, унннг цотиб цолишига 
йул цуйилмайди; котиб цолган тацдирда заз^арлилиги ортади. [Моддани] 
секинлик билан сурадиган цортицца эхтиёж тушса, бу хам ишлатилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


246
Т и б ц о н у н л а р и . Т f) р т и н ч и к и т о б
Тоуннинг жав^ари чи^ицники сингари булса, авжига чщцанида ёки 
авжига яцинлашганида [шишни] йиринглатиш керак- Агар иситма бор 
булса, модда орцага цайтмаслиги учун совутиш тадбирини цуллашга 
шошилма. Тоун шишини йиринглатиш бобуна ва укроп суви кабиларни 
цуйиш билан ва чицицлар бобида айтиладиган йиринглатувчи бошца 
латиф нарсалар билан 
булади. 
Айтишларича, 
фумото
ва 
мирилус 
[шишларига] сунбулсоч, Рум исмалоги, цуйпечак ва гулхайри илдизи- 
иинг озгина каврак елими, шароб ва асал цушилган цуюц суртмаси, 
ёки санавбар елими ва мумли суртма билан асал майвизак, ёки асал- 
ари уясининг чиркини сиркада ивитилган Миср боциласи
1
билан ёки 
сацич билан ёзвойи бодринг илдизини, ёки анжир, ё хамир билан цу- 
шилган табиий содани ишлатилади.
Ун туккнзинчи фасл. Безларда пайдо буладиган шишлар
Безларда буладиган шишлар тоун шишларига ухшамайди, улар 
баъчан бузфон [вактларида модда] хандалиб келадиган жойда, баъзан 
эса асл аъзолардан [модда] з^айдалиб келадиган жойларда пайдо бу­
лади. Баъзан уларни атрофдаги яралар ва бошца шишлар келтириб чи- 
царади: буларга модда [оциб] бораётганида йулда шу безсимон этлар 
орцали утиб, уларга ёпишиб олади. Масалан, оёц ва кулларида цутир 
ёки яралар булган кишининг чови ва цултигида шиш пайдо булади2.
Баъзан бундай шишлар бадан тулицлигидан булади, баъзан эса 
бадан у цадар тулицбулмаса з^ам содир була беради. Буларни даволаш 
билиб утилганидек, бошца шишларнн даволашдан фарц цилади, шун- 
дайки, буларда дастлаб цайтарувчи дори ишлатилмайди, буларни ишла- 
тишга шошилинмайди3, балки томирдан цон олиб ва сурги дори бериб 
бушатиш зарур. Бошца хил даволашга келганда то [шишлар] холати 
маълум булгунича, мумкин булган кадар уни тухтатиб турилади. Агар 
бу хил шиш бух;рон сабабли ёки бирор бошцарувчи аъзодан модда 
з^айдалиб келиши сабабли вужудга келган булса, модданинг келиб 
[йигилишига] мутлацо тусцинлик килмаслик керак. Балки уша аъзога 
моддани цандай цилиб булмасин, хатто цортицлар орцали тортиш керак.
Агар бундай шишлар тулицликнинг куплигидан вужудга келган 
булса, асосий тадбир бушатиш, овцатни кам бериш ва латиф овцат бе- 
ришдир. Цайтарувчи дорилар ишлатилмай, балки бушаштирувчилар 
ишлатилсин. Ш у билан бирга, бушаштирувчиларни з^ам [баданни] бу- 
шатмай туриб ишлатилмасин; [бушатмай ишлатилса] у баъзан [шиш- 
ли] аъзога куп моддани тортади. [123] Бушаштирувчи дориларни кул- 
лаш билан бирга баданни бушатилсин ва моддани [турган ерига] кар- 
ши томонга тортилсин.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish