Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet242/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

дир\амдан,
мис оксидидан бир 
дирхам,
мингдевона уругидан бир 
дирхам
[олиб цушиб ишлатиш] ак- 
сар вацт фойда етказадиган дорилардандир.
[Шиш] ярага айланмаганида бу дориларни унинг устига цуйилади, 
ярага айланганида эса кучли цуритувчи, масалан, анзиратгуштхурдан 
тайёрланадиган дори, канавча дориси, 
булувондрус
кулчалари, ша­
роб ва шинни билан цушилган жилвиртош дориси ва ярага айланган 
сарамас хамда тарицсимон учуцни даволаш бобида айтилган бошца 
дориларни ишлатмай илож йуц. К,уюц суртмаларни кундузи нкки 
марта, кечаси бир ёки нкки марта цуйиб боглаш керак. Саситиб чнри- 
тувчи дориларни мумкин цадар ишлатма, чунки улар касалнинг ахво- 
лини орирлаштиради2.
Яра чиццан ва куйганга ухшаб турган жойнинг атрофига арман 
лойини сирка ва сув билан, совутувчи, цайтарувчи ва [хусусиятда] шу- 
ларга яцин нарсаларни шаробга ботирилган зуфо юнги билан янгилаб
www.ziyouz.com kutubxonasi


240
Т и б ц. о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и г о б
цуйиб туриш ксрак. Алаига босилиб, яраларнингузи цолганда 
раъсия 
мархамлари, 
диёнутомун
1
мархами, «Карободин»да айтилган уйилув- 
чи яраларнинг бошца дорилари кабилар билап даволапади. 
ё р л и
э с к и
eiiFOi^ 
нора форсий
учун шу вацтда фойдалндир.
Ун биринчи фасл. Сувли ва елли цаварчицлар
Сувлп цаварчпц икки сабабдап: бнрп, хмлтлар цайнаши туфапли 
уларнинг сув цисми ва, у билан бнрга, модданинг з^ам бпр йула тсрнта- 
гига кутарилишидаи пайдо булади. Шунда модда тернии упинг тагида- 
гп [пардадан] кура цалинроц учратпб упи сриб чицолмай, сувли цавар- 
чиц булиб цолади. Иккинчиси, [хилтннпг] сув цисми урнида цон булнб, 
упнпг тсри тагида йирипгга айланишидан [келиб чицадн].
Ун иккинчи фасл. Сувли ва елли каварчицларни даволаш
Баданни тозалаш, томирдан цон олиш ва шуларга ухшаш тадбнр- 
ларни билиб утилгаиларга мувофиц цулланилади; тадбир ва овцат ай- 
тиб утилгандек истеъмол цилинади. [К,аварчиц] дастлаб пайдо булаёт- 
гамида упипг устига сувда цайнатилган ясмиц, анор пусти ёки сувда 
маси цайиатиб юмшатилгаидан кейин илиц з^олида [цаварчицли жойга] 
цайнатилган анор шохчалари кабилар цуйилади; бу дориларнинг хам- 
цуйилади.
Сувли цаварчиц юзага чицса, упинг узини даволамоцчи булганинг- 
да тери цалинлик цилиб огриб турса, игна самчиб тешиб, ундаги мод- 
дани оцизиш керак, тери юпца булганда эса, у купинча уз-узидан теши- 
лади, аммо бунда з^ам узи тешилишипи кутиб утирмай, тешиб моддаси-
305 ни оз^иста-оз^иста сициб чицариш керак. Натижада цаварчиц ё тузалади, 
ёкп ярага айламади. || Ярага айлапса, цургошин упаси, куйдирилган 
цургошип ва шупга ухшашлардан цилинган марх;амлар, айницса, улар- 
га гулсапсар илдизи цушиб ишлатилади; яна кенгайиб уйилиб кетган 
хумрага
ва учуцца ишлатиладиган марз^амлар ва бошца биз айтиб 
утган дорилар билан з$ам даволапади.
.Мураккаб дори: бир 
ритл
куйдирилган цургошин, бир ярим 
ритл 
эски зайтун ёги, бир 
ритл
зирних [олиб], куйдирилган цургошнпни токи 
ё:;ишмайдиган булгунича зайтун ёгида цайнатилади, кейпн устига зир- 
куйиб ишлатилади.
Эр тик олатида, лаб ва шунга ухшаш жойларда, кнскасп, цуритув- 
чндорига каттиц эз^тиёж тушадигап аъзоларда пайдо буладиган ка- 
варчнккг: [карши] дори: сариц ва оц зокларнинг хар бирпдан саккиз 
булакдан. бурацдан икки булак олиб, сувда эзиб ишлатилади. Така 
тозапип: >.: \: асал билан кушиб шу усулда ишлатилади. Яранинг цов-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish