Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet249/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   245   246   247   248   249   250   251   252   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

У н и н ч и ф а н
251
риб етилтириш, ундан кейин тешилтириб оцизишдир; оррик ва тешилиб
оциш тусатдан кузватни тушириб юбормаслиги учун унга эътибор бе- 
рнб сацлаш кграк, чуйки куп кишилар цувватлари тушиб кетиб, бе^уш 
булиб уладилар. Эй табиб, касалнинг «¡увватини цандай цилиб кучайти- 
ришни ва уни биладиган нарсаларинг билан цандай цилиб сацлаб rço- 
лишни кузда тутишинг керак. Шунда йирингли шиши булган кишига ях- 
ши овцатлар берпшинг лозим, лекин чикиц ички аъзоларда булса, ла- 
тиф овцат беришга мажбур буласан.
Иккинчиси, [касаллик] ^олатининг тацозосига цараб зарурат юза- 
сидан TÿFpn тадбирдан четга чициб [даволашдир]. Б у цуйидагича: ка- 
саллик 
3ÿp 
ва 
ч и к н к
одатдагидан катта булиб, модда етилишини кутил- 
ганда [улимни] тезлатиш хавфи тугилса ёки цувват модданинг ^аммаси- 
ни етилтиришга кифоя цилмаслиги билинса, етилтириш тадбири цулла- 
нилганда бонша катижа берса, чицицни унга яцин жойдаги 
t h f
те- 
Г Н П 1И 
хатарлп 
б у л г а н
карим аъзоларга 
t h f
теккпзмай з^тиётлик билан 
ёриш зарур. Шунннгдек, модданинг етилмайдиган даражада рализлиги 
билинса ёки ÿtna [чицицли] аъзодаги тугма ^ароратнинг моддани етил- 
тира олмайдиган даражада камлиги хавфи булса, ёки турма харорат 
егилтиришда 
к а м л и к
цилиб [моддани] ^ациций етилишдан бошца ^олатга 
айлантириш хавфи булса, ёки чициц буринлар ва бошцарувчи аъзолар 
яцинида булиб, уларни бузишидан цурцилса ^ам шундай цилинади. Агар 
етилтириш учук ёпиштирувчи ва етилтирувчи дори цУлланилса, ёпишти- 
рувчи дорилар майин ^авонинг тери тешикларидан Утишига тусцинлик 
килиши ва етилтирувчи дорилар кучсиз ^ароратни ^аракатга солиш э^ти- 
молдан узоц эмас; буларнинг ^аммаси [модданинг] асабни саситиб чири- 
тишига ёрдам беради. Бундай вацтларда [чицицни] чуцур ёриб очишдан 
бошца чора йуц: ундан кейин роятда эритиб тарцатувчи ва цуритувчи 
дорилар ишлатилади. Ёриб очилганда 
аъзодаги 
асаб 
толаларини 
узунасига кесн::; 
к е р а к .
]] Ленин тиришиш воце булишидан цурциб, 
310
уша аъзони ишдак тухтатишни мацсад цилиб цуйилса, толалар кунда- 
л а н г и г а
к е с н л а
ва касал цурцинч турдираётган нарсадан цутулиб 
колади1. M a
х с у : а ъ з о л а р д а н
ташцари купчилик [аъзоларда] толалар- 
нинг узунаси бадан буйига цараб йуналган булади. Шунингдек, толалар 
узунасига купчилиги пешона каби махсус аъзолардан бошцаларида 
[теридаги] синик 
в а
букик ажинларга тобе ^олда учратилади.
Ёриб очилгак жойга сув ва 
öfhh
, шунингдек, чарви цушилган нар- 
сани теккизмаслик керак. [Уша жойни] ювиш зарур булса, асал цушил- 
ган сув билан ёки шароб билан аралаштирилган, ёки сирка аралашти- 
рилган сув билан ювилади2. Ёргандан кейин шиш ва унинг алангаси 
зУрайса, ясмиц цуюк суртмаси цуйиб борланади; агар бунга э^тиёж 
тушмаса, эт ундирадиган дорилар ва мар^амлар ишлатилади-
www.ziyouz.com kutubxonasi


252
Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
Билгинки, бу хилда ёриш сариц сув, чирк ва окма яра [носур] пай- 
до цилади: лекин бошка тадбир топилмаганда ёришдан бошца чора цол- 
майди. 
А е а б ва 
томирлари оз этли жойлардаги 
шишнинг [моддаси] 
етилгупнча куйиб турнш яхшироц.
Билгинкн. 
с а н а в б а р
шаклида булиб кутарилган [126] учи ингичка 
ш и ш л а р д а : 
^ т л л и ш д а н
олдин ^ам, кейин ^ам ёришга эхтиёж кам тушади.
Иигнрма саккизинчи фасл. Ташци чицицларни пишириш тадбири ва
йиринглатиш нули
Етнлтирувчи дориларнинг ^арорати бадан ^ароратига яцин булиши 
?; 
бнр 
кадар ёпиштириш хусусиятига эга булиши керак. [Чицицларнинг] 
бошланиш пайтида иссиц сув цуйиш, бурдой ёки арпа унидан цуюц сурт- 
ма цилиб боглаш етилтирувчи тадбирлардан ,\исобланади; бурдойни чан- 
наб цуйиш бу жи^атдан фойдалироцдир. Сув ва зайтун ёри билан [ийлан- 
ган] нон ёки гул ёри ва чучца чарвиси билан бирга мум, заъфарон, кундур 
елими кукуни ва зифт ёки гулхайри ва зирир урурининг цуюц суртмаси 
^ам [етилтирувчи дорилардандир]. Шунингдек, ширин, сергушт цуруц 
анжирнинг ёлриз узини ёки арпа уни цушилганини цуюц суртма цилиб 
боглаш ^ам етилтирувчидир. Арпа уни, айницса унинг зуфо, чул каклик 
ути билан ёки шу иккаласининг унчалик куп булмаган, балки бир оз 
туз кушиб цайнатилган суви билан аралаштирилгани )^ам [бу жи^ат- 
дан фойдалидир]; баъзан бутаркибга чарви ёки [усимлик] ёрицушила- 
ди. Сацич билан цушилган индов ундан кура кучлироцдир.
Майиз, 
майъа
елими, гальбан елими, 
мурр,
ладан, санавбар елими, 
сариёг, мастаки, хул зуфо, ёввойи бодринг илдизи ва бацам дарахти 
илдизидан тайёрланган мураккаб дорилар, мум цушмай канакунжут 
ёги цушилган Жолинус маржами, айницса унинг зайтун ёгида ивитил- 
гани, шунингдек, 
Б ул ус
маржами ва 
босилицун.
маржами ^ам [етилти­
рувчидир]. К,аврак елими билан цушилган марказит тоши дориси етил­
тирувчи яхши дорилардандир; буни чициц уз-узидан тушгунча унинг 
устига цуйилади.
Ингнрма туккизинчи фасл. Ташци чикицлар пишганда нулланиладиган
тадбир
Чнкпц калин терилик булиб, у етилгани билан тешилиб оциши умид 
к;:.:,!нуаса, шунингдек, у ерда томир, пай ва асаблар бор булса, уни 
е р и и :
гкпг.
к 
Чунки йирингни уз холига цуйсанг, у 
с а с и б
бузилади )^ам- 
да 
томирлср 
на 
асаб толаларини бузади ва уйиб ейди: чнкиц бугинлар 
якинида 
бу яна хам [хавфлироц] булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   245   246   247   248   249   250   251   252   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish