Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet241/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б к о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
Баъзан 
нори форсий
исми учуц жинсидан булиб еювчи, куйдирув- 
чи, цавартнрувчм хамда узида югуриш хусусияти [кучиш] ва рутубати 
булган тошмага кулланилади. Бу тошма сафро моддали булиб, унда 
савдо моддаси кам булади ва бир оз чуцур урнашади. Бунда куп сопли

кнчнк тошмалар булади; гуё унда куп цайнайдиган ва тошмалар пай­
до кнл:.д;:гап угкир хилт борга ухшайди.
0:и:^ак
исми чиццан жойини цорайтириб, аъзони кумирга айлан- 
:• оор;.диган рутубатсиз тошмага цулланилади. Бунда савдо мод- 
да;;: куп булиб, узи чуцур жойлашади. Тошмаси оз, катта ^ажмлн 
_.лпО, Л\иср боциласига ухшаш булади. Баъзан бунда ^еч тошма бул- 
::д;:, балки бошлаб чицишиданоц 
оташак
булиб чицади. Буларнинг 
: ;.ммаси кутирдагига ухшаш цичиш билап бошланади.
Гохо 
нори форсий
ва 
оташак
цаварчивда айланиб, ундан доглан- 
ГчП жоплардан оцадиганга ухшаш куйдирувчи бир нарса — [сел] оцади, 
унпмг ранги кулранг ёки цора, баъзан эса цалайсимоп булади. [Ога- 
и;акнинг]
атрофи жуда яллиглайди, ранги тоза цизил эм ас, цорамтир 
кизил булади.
Оташак
исмига хос булган тошмада жаро^атнинг таги цора булиб, 
олов рангликка мойил булади ва гуё чуцца ухшаб яллнглаб туради. 
Нори форсийнинг
пайдо булиши ва ,\аракати 
оташакдан
кура тезроц-
304 дпр; II оташак эса сустроц [чицади] ва [бадан] чуцуррошда булади.
Бупинг моддаси [бошца] тошма ва темиратки моддасига ухшаш, 
нори форсийники
эса уткир булади. Булар этда пайдо булса тарка- 
лнб, шимилиб кетиши осонроц, асабда пайдо булганида эса тургун- 
роц булиб, [моддаси] кеч тарцалади. Булар иккиси >^ам савдога ара- 
лашгап куйинди сафродан пайдо булади, шунинг учун иккаласи хам 
корайиб цовжирайди. 
Нори форсийда
сафро моддаси, 
оташакда
эса 
савдо моддаси кучли булади. Буларпипг ^ар бирини 
иккаласидаги 
умумий сифат туфайли 
оташак
исми билан аташинг, кейин ажрати- 
шпнг мумкин ёки иккаласини >^ам уша хусусияти сабабли 
нори фор­
сий
дейишпнг, сунгра эса ажратишинг мумкин; яна .\ар бирига бир 
;к-м беришпнг хам мумкин. [Бу номларнпнг] ^аммаси ^ам ишлатилган, 
улар орасида катта фарц йуц. Го^о буларда, шунингдек, турли учук ва 
т.рикснмон ёмон учуцда улдирувчи, цаттиц ёмон иситмалар булади.
Гохо бу тошмалар вабо сабабли пайдо булади; купинча улар бош- 
л. :::::ипда флегмонага ухшаб, айницса, вабо йилида бир цадар кора- 
мойил булади.
Унннчн фасл. О т а ш а к в а н о р и ф о р с и й н и даволаш
Сафро арслаш конни бушатиш учун томирдан цон олиш лозим, ка- 
саллик цуркинчли булганда [касални] бехушликка яцинлаштириб кон
www.ziyouz.com kutubxonasi


У ч и н ч и ф а н
239
олмай чора йук. Баъзан, айницса 
оташакда
цамалиб цолган ва захар 
табиатли ёмон конпи чицариб юбориш учун [уша жойни] чукурроцти- 
лишга турри келади- Модда сафрога мойил булганда бундай цплма! 
[Касал] жойнипг узини махаллий даволашга келганда сарамасга
1
ишла- 
тиладиган тадбирни цуллаш зарур, лекин чапиладиган дори сарамасда- 
гидек жуда совутувчи булиши керакэмас, чунки [буларда] модда куюц- 
роц булиб, унинг озгинасини булса з^ам ичкарига цайтишига йул куйиб 
булмайди, чунки у за^арли моддадир. Ж уда буриштирувчи доримп хам 
ишлатиш дуруст эмас, чунки модда кечикиб тарцаладиган цуюкдир. 
[Тошманинг] на дастлаб папдо булганида ва на алангаси пасайишиол- 
дида тарцатувчи дориларни ишлатиш яхши эмас, агар ишлатилса, мод- 
данииг [заз^арли] кайфияти ортади; балки [моддани] з^айдаш билан 
.бирга совутиш ва бир оз тарцатиш хусусияти булган цурптувчи дори­
ларни, масалан, баргизуб, ясмиц ва серкепак иондан тайёрланган цу- 
юц суртмани ишлатиш керак булади, чунки бундай ноннинг жа.вхари 
жуда латифдир. Яна «К
1
арободин»да курсатилган юцоридагига ухшаш 
цуюц суртмаларни ишлатиш керак; узум сиркаси билан мозп ёки шу 
сирка билан аччицтош хам ишлатилади.
Ш у вацтда ва ундан кейин хам ишлатиладиган фойдалндорплар- 
дан бири мана бу: нордон анорни олиб ёрилади, сунгра то юмшагунига 
цадар сиркада цайнатилади, кейин эзиб латта устига цуйиб [богланади], 
чунки бу з^ар вацт хам яхши булади ва яранинг бошланишпда .\ам, ав- 
жига чиццанида з^ам цупориб туширади. Ш у вацтда ишлатиладиган до- 
рнларга гоз^о хом ёнгоц, унинг барги, толцон, майиз, шароб билан ан- 
жир,’ [119] цора кукнор ёри цушилади. Энг яхшиси шуларнпнг хаммаси- 
дап ясалган куюц суртмадир. Афюн, араб акацияси шираси, кизил зок 
ва анор пустининг з^ар биридан икки 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish