Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
лиги, ёки [касални] терлатиш а^д цилинган пайтда кутилган намликнннг 
чпкиши сабабдир. Томир уриши иситма тутиш навбатларининг бошлаии- 
шида кучсиз ва цисилган булади. Чунки [бутун] цувват моддага каратнл- 
гап булиб, уни тозалаш ва [томирларни] салцинлатиш билан машрулдир.
Бнринчи фасл. Чиришдан буладиган иситмаларнинг белгилари хакида
умумий суз
Чиришдан буладиган иситмаларга, айпикса улар учун сирткн са- 
Оаб йуклигида, уларшшг узндан нлгарп кслган сабаблар, шунингдс-к, 
тозаланишга булган зхтиёжнинг кучлилиги туфайли томир уриши ва на- 
фаснинг тез кисилишн д а л ол атки лад и : бунда харорат куйдирадиган бу- 
лнб.бир кунлик иситмадагидек енгил эмас. Чиришдан буладиган иситма- 
л ардан олдин, купинча, ланж лик юз беради; ланжлик шупдаи бир холат- 
ки, унда харорат булса ^ам, [^али]иситма даражасига 
0 1 1:6
бормайди; 
унга яна чарчаш, бадан шол-шол булиши, бушашиш, керишиш, эснаш, 
бетинч уйцу, уйцусизлик, нафас цисиши, томирлар ва ковурга тогай- 
ларинииг тортишуви, бош оррири ва бошнинг луциллаши ииргалашкб 
келади. Л ан ж ли к узоцца чузилса, чиришдан буладиган иситмаларпи 
келтириб чицаради, [кишини] кучеизлантириб, 
рангни 
саррайтиради. 
Б аъ за н иситмалардан олдин келган ланжликка чициндиларнинг купли- 
ги, бурун 
ши л л и р и

кунгил айниш, сийдик купайиши ва сассиц ахлат ку- 
пайиши, бош орирлашуви ва [юз]салциши биргалашади. Чарчаш, разаб- 
ланиш ёки булардан бошца ташци сабаблар булмагани 
холда томир 
урншида кетма-кет юз беради. [Томир уришида] цисилиш булганда 
эса, иситма тутиш навбати етган булади. [Томир уришнинг] цисилиши — 
унинг чуцур тушуви ва кичиклиги турлича булиб, [шу орада] бир неча 
кучли катта томир уришининг [^ам] булиши, [аммо] унинг суръати тез 
булмаслигидир1. [Иситманинг] бошланиш ва зурайиш даврида томир 
уришининг нотекис булишига келсак, у гарчи кунора тутадиган исит- 
мада модданинг енгиллиги сабабли аниц билинмаса ^ам, чиришдан бу- 
ладигаи иситмага хос белгилардандир.
Иситманинг бошланиш даврида тер ва намлик йуклиги унинг чи- 
рпшдан булганлигини курсатади; бир кунлик иситмада эса,—гарчи кун­
ора тутадиган иситма бошланишда моддасининг енгиллиги сабабли чи- 
ришга утмаган бир кунлик иситмага ухшаса ^ам,— бунинг аксичадир. 
Яна [чиришдан булганликка] зурайиш [белгилари]нинг аралаш, бир- 
бирига нисбатсиз ва бир-бирига ухшамаганлиги [далолат цилади]. З у ­
райиш даврининг чузилиши ^ам [иситманинг] чиришдан булганлигини 
курсатади. Томир уришининг узлуксиз катталаш иб боруви эса [иситма­
нинг] зурайиб бораётганлигидан д а р ак беради.
Сунгра [чиришдан булган иситма] ёки цайталайдиган иситма булиб, 
цалтираш ёки эт увушиб ^урпайиш билан бошланади ва у, купинча^
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish