ухшаш
исит
мани, савдопнн;' пир::!::!! — г .р т хупда тутадиган ва шуцга ухшаш псит-
маларни кслтпрпи чикаради.
Коннипг
у.
ни томирларнинг ичидир, демак, унинг чириши з^ам
? -мирлар !:ч:: :
;пр булади. Сафро,
балгам
ва
савдолар
эсагоз^ото-
у:рл„р-:;:пг
. гохо сиртида чирийди. Булар томирларнинг сиртида
;
r:i
С
..г./. сабаб булмаса ва чириш юракка муттасил чиринди
ралигам ички шишда з^ам булмаса, бу [хилт]лардан
.\гр ' '
:•:р] баён цилгап [тутиш] даврларини келтириб чица-
рал;: ^ . ..
- " а тутиб, кейин цайтиб кетади. Лекин балгамдан бу-
туплай цайтиб кетмай, ундан енгил бир цолдик сац-
ланал;:.
Агар [v аз:-,
у-
хнлтлар] томирларнинг ичида чириса, давомли исит
мани келтириб чпнаради ва бу иситма цайтиб кетмайди з^ам, цайтиб ке-
тадиган [иснт.\:а]га якинлашмайди >^ам, балки у доимий тутадиган исит
ма булиб колади. Аммо бу хил иситмада OFHp з^олатлар содир булиб,
бу холатлар оркалн унинг узига хос тутишлари билинади. Ички чириш
томирларнинг хаммаенда ёки юрак яцинидаги томирларнинг аксарида
воке булса, OFHp холатлар ва [иситма] камайиши билинмайдиган дара-
ж а д а булади; акс холда бу узгаришлар аниц билиниб туради.
Томир сиртидаги чпришдан буладигам иситманинг йуц булиб, яна
кайталаб туришининг сабаби шуки, чирийдиган модда иситма тута-
ётган вацтда чирийди ва бунда унинг з^арорат ёпишган рутубатлари тар-
цалиб йук булади ва бадандан чицади. Чунки рутубатлар томирлар ичи-
www.ziyouz.com kutubxonasi
42
Т и б ц о н у н л а р и. Т у р т и н ч и к и т о б
да камалиб цолган эмаски, бу цамалиб цолиш уларнинг тамоман тарца-
лишларига тусцинлик цилса,— [рутубатлар тарцалгач] иситма па харо-
ратга восита була олмайдиган кул ва тупроц цисмларигина сацлаинб
цолади ва бунда тудаланган гунг ва ахлатлар оз-оздап чириб, ни^оят
^аммаси кулга айланиб, [17] хсч бир харорат цолмагани каби ^ о л ат ю з
беради. Чириш натижасида куйиб битган хилтда ^арорат цолмагач, чи-
рнш содир булаётган ва модда цолган булмаса-да, аввалги чириш ха-
роратининг
к о л д и р н
сакланган жонга кайтадан модда йигилмагунича
иситма кайталамай турадп. Еки бошлапрнч чнрншнинг иллати биринчи
моддада мавжудлигн туфайли [харорат саклапнб колади] ва кейингн
моддада авж олиб, уни чиритадн.
Шундай цилиб, [хилтларпи] чпритувчн, таркатупчи ва кулга айлан-
тирувчи кучсиз ^ароратнинг мавжудлигига караб чириш айланма тарз-
да цайтарилиб туради ва токи чегара узилгунича кушни модда [томон]га
караб куча боради; [них;оят] модда тугалиб бошка кушни модда топил-
май ва иситманинг
цолдири
сацланиб, чириш жойига снзиб келадиган
бошца моддани кутиб туради. Чириш томирларнинг ичкарисида булга-
нида эса, [хилтларнинг] буткул эриши гоцо цийин булади; бунда томир-
лардаги бир модда бошцасига туташлиги сабабли чириш айланма тарз-
да цайтарилиб туради ва ёпидагисининг ^аммасини чиритиб,
бошка
цушничилик цилаётган моддага утади. Яна томирлар ичкарисида ка-
малган [модда] юракка ^ам цаттик; уланиб кетгандир.
Тутиш баъзан цайтиб кетадиган ва бушашадиган бу иситмаларда
моддаларнинг куплик ва озлик, цуюцлик ва суюцлик ^амда жинсдаги
хилма-хиллигига цараб, го^о [мазкур] даврлар бетартиб булади. Баъзи
моддалар фацат куплик, озлик, цуюцлик ва суюцликдагина фарц цил-
масдан, тур жи^атидан ^ам фарц «¡иладиган бошца жинсдаги моддага
утиб цолади. Б аъзан бу [бегартиблнк] касалга ёмон тадбир куллаш,
унинг кучсизлиги ёки >;иссининг куплиги сабабли булади.
К,айтиб кетувчи иситманинг тутиш пайтлари, купинча, эт увушиб
^урпайиш ёки совуц ейиш, ёки цалтираш билан бошланади ва терлаш би-
лан тарцалади. КУпинча, совуц ейиш, эт увушиб ^урпайиш билан бошла-
нишга сабаб ёки хилтнинг совуцлиги, ёки хилт узининг уткирлиги билан
мушакни ачиштириб куйдириши, ёки хароратнинг и ч к а р и г а —• модда то-
монига цараб чуцур бориши, ёки цувватнинг заифлиги, ёки ^авонинг
совуцлигидир. Х,ароратнинг ачиштириб-куйдиришини совуц ейишдан
K ÿ -
222 ра эт увушиб ^урпайишга нисбат бериш яхшироц. || КУпинча, бунда
хар бир аъзога игна санчилаётгандек булади. Модданинг тер билан чи-
циши ва тарцалишига келсак, чиритувчи ^арорат рутубатни тарцатиб,
. кул цисмини цолдиради; бу рутубат томирлар ичида цамалиб турмагани-
да, унинг тери тешикларидан тер орцали ^айдалиб чициш осон булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |