Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

сиканж убин,
иситма [турига] тугри келса, 
зайтун ёги цушилган нухат сувидир.
Сочни цириш терини зичлаштирадиган тадбирлардандир; бунда 
буглар ичкарига цайтиб, иситма зураяди.
Олтинчи фасл. Чиришдан буладиган иситмаларга царши умумий
даволарга ишорат
Билгинки, бу иситмаларни даволаш дан 
мацсад 
го^о [иситмага] 
царатилган булиб, совутишга ва ^уллашга э^тиёж тушади, баъзан мод- 
дага царатилган булиб, уни бушатиш ва етилтириш керак. Куюц мод- 
дани етилтириш эса, муътадил 
цуюлтириш 
билан 
булади- Б аъзан
иситма тацозо циладиган совутиш тадбири 
хилт 
тацозо 
циладиган 
етилтириш, бушатиш ва тарцатиш тадбирларига зид келиб, етилтирув- 
чи ва бушатувчи [дори], го^о иссиц булади. Балки у аксар ^олларда 
шундай булади. Бунда бу икки тадбирдан энг му^имига эътибор бери- 
лади.
Б аъ за н иситманинг тацозосича, тарвуз суви ва бошца сабзавотлар 
суви билан совутиш тадбири ва модда тацозосича, уни камайтириш 
тадбири бир-бирига зид келади ва бу эфл модда йуцлигидан бошца 
холларда сувларни ичиришни ман цилади. К,исцаси шуки, мевалар су- 
вини ичиришни бир ^афтагача кейинга цолдириб, арпа суви билан 
чекланиб туриш э^тиётлик ишдир. Барча мевалариинг сувлари меъда- 
да цайнаб бузилиши сабабли, иситмага учраган кишига зарар цила- 
ди. Купинча, етилтирувчи, суюлтирувчи ва бушатувчи нарса 
си к а н ­
ж убин
каби совутувчи булиши ^ам мумкин.
Билгинки, баъзан иситма шиддатли ва уткир булиб, унинг сабаби- 
га царши тадбир цуллашга йул цуймайди, балки айницса [табиий] к,ув-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
51
ват кучли, царши тура оладиган ва чидамли булмаса, кучли совутиш 
тадбирини тацозо цилади. Агар сен цувватни [моддага] царши тура ол а­
диган ва чидамли ^олда учратсанг, сабабни тухтатасан, хилтга царши 
тадбир цуллайсан ва агар модданинг тарцалишига тусцинлик цилади- 
ган д а р а ж а д а совутаётган булмаса, овцатни бермай турасан. Агар цув- 
ват кучсизлигини билсанг, мизожни унинг зиддига узгартиришга, уни 
совутишга ва овцат бериб, цувватни тиклашга машгул буласан. Шун- 
да цувватни жонлантириб, унга царшн турган нарсани енггач, касаллик- 
ка царши тадбир цуллашга цайтасан. Шундай иситмаларда [^ароратни] 
совутиш тадбнрини цуллайдиган булсанг, совутувчи кулчалар каби бу- 
риштириш ва зичлаштириш хусусияти булган 
дориларни 
ишлатма! 
Уларни [хилт] етилган ва бушалгандан кейингина [ишлатиш мумкин].
Билгинки, чиришдан булган иситманинг давоси ингичка огриц исит- 
маси давосининг аксичадир: ингичка огрицнинг давосида касалликка 
царши чора куриш билангина чекланилади, чириш иситмасини даво- 
лаш да эса, фацатгина касалликка царши чора куриш билан чекланил- 
май, бунга гарчи касалликка х;амшакл н арса1 билан булса хам, унинг 
сабабини тухтатувчи чора курилади.
Маълумки, овцатлантириш [табиий] цувватнинг дустидир; цувват- 
нинг душмани булган моддага дуст булиши жицатидан эса, цувватнинг 
душманндир. Шундай цилиб, овцат [табиий] цувватга ^ам, моддага 
^ам ёрдам беради. Шунинг учун овцат [бериш] борасида бирор цонун- 
га [буйсунишга] э^тиёж тушади; биз бу цонун учун ало^ида боб аж- 
ратдик.
Билгинки, иситмаларнинг [турларини] яхши урганмай туриб, улар- 
га царши чора куришинг мумкин эмас. Агар билмасдан туриб чора кур- 
гудек булсанг, енгил [овцат] бергинки, иситма тутиш навбати келганда 
цорин буш булсин. Иситма тутадиган куни бирор тадбир цуллама ва 
хилтни цузгатиб юбормасликка ^ а рак ат цил.
Буларнинг ^аммасида [касал] цуввати ^олатини кузда тутиш ке- 
рак: агар цувват кучли ва цон голиб булса ёки цон голиб хилт билан 
биргалашса, бунда энг зарур тадбир, хусусан, сийдик цизил, цуюц бу- 
либ, оловсимон сариц булмаса ва цон олинганда сафронинг галаба ци- 
лиш ва уткирлашиш хавфи тугилмаса, томирдан цон олишдир. Сунг- 
ра томирдан цон олингач, айницса, цуруцлик мавжуд булса арпа суви 
ва озгина шира билан [22] ёки арпа 
суви 
ва 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish