Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б и р и н ч и ф а н
53
нгдек, цустириш, сийдириш ва терлатишларнинг [бири] билан ёки 
шуларнинг цаммаси билан, купинча, модданинг хандалиб чикишига 
ердам беради ва касал уша ондаёц тузалади-
Б аъзан табиб касалга купгина мицдорда, бир 
ярим 
м а н н г а ч а
совуц сув ичиради, ^атто касал кукариб цалтирайди, бунда иситма го- 
хо балгамдан буладиган иситмага айланади, баъзан эса табиат куча- 
йиб, тер, сийдик, ич суришлар билан моддани ^айдаб чицаради; касал 
сораяди. Шунингдек, касалнинг бирор жойида шиш бор булиб, сен ^а- 
рорат ва ташналик зараридан цурцсанг ва бунинг оздиришга олиб бо- 
ришини гумон цилсанг, совуц сув ичишни ман цилма, чумки шпшнинг 
зурайиши ёки хом цолиши баъзи ^олларда озишдан кура яхшироцдир.
Сиканзюубин,
купинча, ташналикни пасайтиради ва тухтатади, 
[табиатни] юргизади; бунинг шиш учун зарари совуц сувникмдек куп 
эмас ва у моддани йириб зичлаштирмайди. Куп сув цушилган гулоб 
^ам шундай. Совуц сув ичиш мумкин булмай туриб [касал] уйи ичса, те- 
ри тешикларининг цисилиш хавфи турилади ва у бошца тицилма пайдо 
булганлиги сабабли, бошца хил иситмага сабаб булиб колади. Купин­
ча бу иситма аввалгисидан кура кучлироц булади. Совуц сув кучсиз 
аъзога дуч келганда, унинг фаолиятини бузади: купинча, у ютишни 
ва нафас олишни цийинлаштиради, цалтираш ва тиришишни, ковуц, 
буйрак ёки 
ъулун,
ичагини заифлаштиради.
Совуц сув ичиш ман цилиниши керак булган кишилар 
с о р л о м л и к
вацтларида ^ам совуц сувдан зарарланадиган кишилардир. Аммо агар 
сен [касал]ни кучли, мушакларини йурон, мизожини иссиц ва курук деб 
топсанг ва уни бушатган булсанг, баъзан совуц сувга шунгиб олишга 
рухсат бер.
Иситманинг пасайиш даврида [модда] етилганлик белгилари [23] 
куринганида ва "хилтлар бушатилганда хаммомга тушиш, сув кушил- 
ган суюц шароб ичиш ва тарцатувчи ёрлар билан ишкалашнинг зарари 
йуц.
Иситма пайдо булишининг бошланишида айтиб утилган цонун- 
цоидаларни б аж арган булсанг, ундан кейин [моддани] етилтириб,бу- 
шатиш билан машрул булишинг керак. Бу [тадбир] камайтириш ва 
цуритиш1 йусинида булмасин,— биз буни айтиб утдик, балки [касал- 
лик] сабабини тухтатиш йусинида булсин. Бирор зарурат турилмаса, 
хо^ иссиц, хо^ совуц булсин етилмаган моддани бушатилмасин. Б а ъ ­
зан [табиблар] етилиш орцали бушатишга тайёрланмаган куп бошца 
хилтни2 бушатиб юборадилар, баъзан эса ёмон хилтни, уни етилишига 
куймай харакатга келтириб, яхши хилт билан аралаштириб юборади­
лар. «Моддани етилтиришдан мацсад, уни суюлтиришдир; иссик хилт 
узи суюц, уни суюлтиришга э^тиёж йуц», деб даъво килган кишининг 
сузига риоя цилма. Иш у айтганидек эмас, балки моддани етилтириш-
www.ziyouz.com kutubxonasi


54

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish