Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Бешинчи фасл. Калтираш, совуц ейиш, эт увушиб хурпайиш, бадан



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Бешинчи фасл. Калтираш, совуц ейиш, эт увушиб хурпайиш, бадан
шол-шол булиши хацида
Эт увушиб хурпайиш шундай ^олатки, бунда бадан, тери ва мушак- 
ларда гохо совуц, го^о санчиц ^ис цилинади. Эт увушиб цурпайишдан 
олдин баданнинг шол-шол булиши келади, шол-шол булиш эса гуёки эт 
увушиб ^урпайишнинг кучеизрогидир-
Совуц ейишга келсак, бунда киши уз аъзоларида ва мушакларида 
холис совукни сезади; цалтираш эса, [киши] уз аъзоларини уларда воце
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч а ф а н
49
буладиган силкиниш, титраш ва ихтиёрсиз ^ аракатлардан тухтата ол- 
маслигидир. Б аъ за н балгамдан буладиган ва 
TÿpT 
кунда бнр тутувчи 
иситмаларда каттиц совуц ейиш булади-ю, [аммо] калтираш булмайди. 
М ушаклардаги ^айдовчи цувватнинг кучлилиги цалтирашнп кучайтира- 
диган сабаблардандир, шунинг учун калтиратувчи сабаб канча ёпишкоц 
булса, цалтираш хам шунча кучлирок булади. К,он цалткраш [вакти]да 
ичкарига ботади1.
Билгинки, совук хилт .\аракатсиз булади ва бу хилт урнашган аъзо 
унга урганиб цолади хамда ундан доимо таъсирланишн оркасида, унинг 
совуцлигини хам сезманди. Бу хилт таркатиб юборувчи харорат ёки би- 
‘ pop бошка сабаб таъсирида rçÿ3Fa.ni6, купми-озми таркала бошлагани- 
да, у билан [илгари] учрашмаган аъзо таъсирланиб, мнзожнинг мухо- 
лифлиги сабабли упипг совуцлпгпни сезади. Буни табобат нлмининг 
умумий копдаларп бобида билиб утдинг.
Баданга ёйилган шишасимон балгамдан иситма чнцишига бориб 
етмайдиган цалтираш юз беради. Б аъзан шу хил цалтирашнинг даврла- 
ри булиб, унинг кувватн иситмага бориб етадиган цалтираш цуввати- 
дек эмас.
Камлиги сабабли фацат чарчатиб турган.м одда чириш олдидан 
K ÿ -
пайса, цалтирашни келтириб чицаради; агар у чиримаса иситма чициши- 
га сабаб булмайди. 
ё м о н
овцат ва шунга ухшашлар сабабли харорат 
ичга ботса, гохо совуц ейиш ва цалтираш юз беради. Иситмалардан ол- 
дин цалтираш ва совуц ейишнинг сабабн шуки, хом хилт аввало мушак- 
ка цуйилади ва мушакка нисбатан совуцлиги сабабли унга азнят бера­
ди, чирий бошлагандан cÿHr цизишга тутинади.
Б аъ за н эса хилтнинг ачиштиришн ва мушакдаги .\айдовчи цувват- 
нинг кучлилиги сабабли иситмалардан олдин худди инсон териси усти- 
га жуда иссиц, айницса, iuÿp сув цуйилганда цалтираганидек цалтираш 
юз беради. Купинча, куйдирувчи [хилтнинг] азияти тугма .^ароратнинг 
ичкарига цараб цочишига сабаб булади ва совуц галаба килади; нати- 
ж а д а иссиц [хилтнинг] куйдириши билан бирга совуц пайдо булиб, бу- 
тун баданни цоплаб олади. Куйиш ички пардалар олдида содир бу­
лади. Иссицнинг ичга уриши сабабли з^ам, го^о ички шишларда булга- 
ни каби цалтираш воце булади.
Давомли иситмаларда юз берган цалтираш ва эт увушиб ^урпайиш 
баъзан coFañHinra далолат цилади. [21]Чунки бу [^ол] модданинг томир- 
л ардан ажралиб чициб кетганини курсатади. Бироц бундай цалтираш 
етилиш билан бирга келмаса ва бу^рон вацтида юз бермаса ^амда 
унинг кетидан енгиллик тугилмаса, бу мицдордаги [модда] чицишининг 
сабаби табиий цувватнинг галаба цилганлиги ?мас, балки модданинг 
купайиб тошганлигидир.
4 - 1 3 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


50
Т и б ц о н у н л а р и . Т д р т и н ч и к и т о б
К,алтирашнинг баъзи хили, агар у цувват заифлашиши, табиий ^а- 
роратнинг пасайиши ва *[бадан] цуриши1 билан бирга келса, улимдан 
д а рак беради.
Эт увушиб ^урпайишига келганда, у цалтирашникидан кура куч- 
сизроц сабаблардан вужудга келади. ^ а й р а т , ^аяжонланиш ва бош ай- 
ланиши [иситма тутиш] навбати [яцинлашганидан] д а р ак беради. Кекса- 
ларда иситма кумилгандек2 булади.
Б а ъ за н иситмаларнинг узоцца чузилишига ички аъзоларнинг га- 
лизлашуви сабаб булади; бундай иситмага учраган киши чалцанча ёт- 
цизилиб, иккала оёги узатилсин ва [табиб] унинг 
ички аъзоларини 
[устдан] ушлаб курсин. Иситма билан огриган кишининг [иситмаси] ен- 
гил булиши билан бирга тили цорайса, демак, унинг иситмаси кумил- 
гандир.
225 
Го^о иситмага ф ал а ж касаллиги биргалашиб келади. ]| Бунда ав- 
вало иситма даволанади. Б уларга мос келадиган нарсалардан бири 
гулцанд [солиб] ивитилган 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish