Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б и р и н ч и ф а н
45
тсрлаш хамда намлик чициши натижасида йуцолиб вацт-вацти билан 
каиталайди; ёки бу иситма пасаядиган ё пасаймайдиган давомли исит- 
ма булиб, томир уриши, сийдик [^олатлари], [баданнинг] тула тозаланиши 
ва белгиларнинг йуцолишида бир кунлик иситмага ухшамаган булади. 
Чпришдан буладиган иситмаларнинг купчилигига, айницса иситма ку- 
чаииб нихоятига етган пайтда ташналик, бош о р р и т , тил цорайишла- 
рпдан иборат куп ёмон ^олатлар цушилади; кунгил бе^узурлиги, мод- 
да ва [табиий] цувватнинг туцнашувидан келиб чиццан цаттиц изтироб 
кучаяди; бунда гох модда, гоц || цувват уступ келиб туради ва шунинг 223 
учуц томир уриши баъзан катта кучлиликка, баъзан кичик ва заифлик- 
ка мойил булади. Томир уришииинг цаттицлашувига келганда, бу [^ол] 
гохо кузатилади, аммо упинг доимийлиги шарт эмас. Бироц цайси бир 
аъзода булмасии, цаттпц шиш булса ёки шиш уз и цаттиц булмаса хам, 
каггиц аъзода булса, ёки агар [касал] совуц сув ичган ёки томир ури­
ши .^ацидаги китобда айтилган, томир уришини1 цаттицлаштирадиган 
бирор холат содир булга и булса, [томир уриши доимо] цаттиц булади2.
Агар томир уриши кучли ва мазкур суръатда тез булмаса иситма 
бир кунлпклигича цолади ва у чиришдан буладиган иситмага кучмайди; 
бошланишда сийдик етилмаган ёки оз етилгап ва баъзан жуда уткир 
булади.
Билгинки, узоцца чузилгаи, ^алокатга олиб борадиган уткир исит- 
малардан киши камдан-кам нажот топади, [нажот топганда ^ам] бирор 
аъзода унинг ёмон таъсири цолади. Зотилжам ва шунга ухшаш касал- 
ликда яллиглаш тинчиганда хам, иситма давом эта берса, билгинки, 
[баданда] модданинг цолдиги сацланган ^амда к,ай ерда оррик; булса, 
модда хам уша ерга йуналгандир.
Иккинчи фасл. Д авомли иситманинг белгилари
Доимпй иситмада томир уришииинг нотекислиги аниц куриниб ту­
ради хамда у, купинча, бетартиб ва вазнсиз булади. Иситма давом 
этпб, йигирма турт соатдан кейин цайтиб кетмайди; [19] биз айтиб утгап 
капгадиган иситманинг узндан плгари юз берадиган ^олатлари: кал- 
тпраш ва бошцалар содир булмайди. Бу иситмага далолат цилувчи ало- 
матлардан бири иситманинг давомлилиги 
цамда 
зурайиш 
вацтида 
хилма-хил цолатда го^ камаядиган, го>^ уткирлашадиган булишидир.
Учинчи фасл. Чиришдан буладиган турли иситмаларни бир-биридан 
фарц циладиган ва уларнинг ^аммаси учун умумий булган холатлар
Сафро чириши сабабли буладиган иситманинг царакати, у хо.\ исит­
ма [тутиши]нинг бошлапишида, хох зурайиш 
[даври]нипг бошланишида 
булсин, барибир купора булади, лекин «купдирувчп» дсб машхур бул-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish