10-маъруза Юрак фаолияти ва кон-томирлар тонусини бошкарилиши Саволлар



Download 3,43 Mb.
bet1/3
Sana04.06.2022
Hajmi3,43 Mb.
#636495
  1   2   3
Bog'liq
yurak faoliyati va qon tomirlar faoli-2

10-маъруза

  • Юрак фаолияти ва кон-томирлар тонусини бошкарилиши

Саволлар

  • Юрак фаолиятини бошкарилиш асослари
  • Юрак фаолиятини нерв-рефлектор, гуморал бошкарилиши.
  • Кон-томирлар тонусини эфферент бошкарилиши.
  • Кон-томирлар тонусини рефлектор ва гуморал бошкарилиши.

Кон айланишни бошкарилиши асосан кон босимни доимо нормада саклашга каратилган булиб, асосан юрак уриш частотасини, минутлик хажмини, кон томирлар диаметрини узгариши билан амалга оширилади. Бунинг натижасида организм, тукималар лозим даражада кон билан таъминланади. Юракка хамма органлардаги ва ташки мухитдаги узгаришлар мусбат ёки манфий таъсир этади

Юрак фаолиятини бошкариш йуллари

  • Юрак ички механизмлари
  • А) миокард хужайралари даражасида.
  • Б) миокард хужайралари аро
  • В) юрак ички нерв тизими иштирокида
  • 2. Юракдан ташкаридаги механизмлар.
  • А) эфферент симпатик ва парасимпатик нервлар
  • Б) рефлектор (тизимли ва тизимдан ташкари)
  • В) Гуморал (кон оркали)

Юрак коринчалари мускулларининг гипертрофияси миокард хужайраларининг кушимча кискарувчи оксилларини синтез килиши билан боглик

Хужайралараро бошкарилишда кардиомиоцитлар синцитийлари, хужайралараро модда алмашинувини талабга мувофик узгариши билан амалга оширади.

  • «Юрак конуни» (Франк-Старлинг) буйича унинг мускуллари канча куп чузилса (гетерометрик) у шунча катта куч билан кискаради.
  • Юрак кискариш кучи гомеометрик ортади – частотаси ошганда (Боудич пиллапояси) ва кон томирларда босим кутарилса (Анреп феномени).

Юракда хусусий нерв тизими булиб, улар афферент нейрон (Догель II), оралик нейрон (Догель III) ва эфферент нейронлардан иборат рефлектор ёйини ташкил этади. Юракнинг узида периферик рефлекс мавжуд булиб, коринчалар ишини узгартиради. Бу эфферент нейронлар экстракардиал нервлар учун хам умумий хисобланади.

Юракка симпатик ва парасимпатик вегетатив нервлар доимо таъсир курсатиб туради. Бу юрак нервларининг тонуси деб аталади. Нервларни бирортаси кесилса, колган нерв таъсири устун булиб колади. Улар юракка 4 хил таъсир этади: - хронотроп (юрак частотасига), - инотроп (юрак кискариши кучига), - батмотроп (юрак кузгалувчанлигига), - дромотроп (юрак утказувчанлигига). tishla


Download 3,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish