Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а. Низомов, Н. Алим улов



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/53
Sana23.06.2022
Hajmi3,62 Mb.
#695409
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   53
Bog'liq
2 5204398802424830436

Термоабразия 
- денгиз ёки кул киргокдари буйлаб 
тулкиннинг емирувчан кучи таъсирида шаклланадиган 
жараён абразия деб аталади. Шу боисдан абразия лотинча 
«abrasio» - сидириш деган маънони беради. Бу жараён 
туфайли киргок буйининг емирилиши, баъзан тик холатга 
келиши ёки текисланиши кузатилади. Термоабразия жараёни 
эса нисбатан илик булган денгиз ёки кул юзаси буйлаб 
харакатланаётган 
тулкиннинг 
музлаб 
ётган 
киргокни 
эритиши ва емириши туфайли юзага келади. Натижада 
абадий музлаб ётган киргоклар 
буйлаб
тулкин таъсирида 
эриган нукталарда айвонсифат горлар шаклланади (13-расм).
76


[ZE}3
12-расм. Гидролакколит
(МЛ. Чернышев буйича)
1-Мавжуд тог жинси цатламлари.
2-Ер ости сувининг муз хрлатига кирган цисми.
3-Ер ости суви юзага кутарилаётган ёрицлар.
13-расм. Термоабразия туфайли тунглоц циргоцнинг эриб
айвонсифат хрлатга кириши.
77


Термоэрозия — абадий музлаб ётган худудларнинг узан 
буйлаб окар сув таъсирида эриб емирилиши туфайли вужудга 
келади. Чунки окар сувнииг хдрорати. 0° дан паст булган 
гунглок тупрокка нисбатан иликрок булиши кузатилади. 
Илик сув гунглок грунтни эритиб, ювиб кета бошлайди. 
Натижада жарликлар, пасткамликлар, водийлар вужудга 
келади. Термоэрозия туфайли юз бераётган емирилиш чизити 
купинча термокарст, таъсирида х,осил булган пасткамликлар 
томон йуналган булади. Бундай водийларда тез-тез эримасдан 
сакланиб колган абадий музлок ерларнинг к олдаклари 
тепаликлар тарзида учрайди. Улар фанда 
бойжарахлар
дея 
аталади. Бойжарахларнинг баландлиги бир неча метрдан, бир 
неча унлаб метрга етади.
Солифлюкция — 
бу тушунча лотинча маъно касб этиб, 
solum-ту прок, luchus-оким деган мазмун беради. Демак, 
солифлюкция жараёни туфайли музлаган ёнбагирларнинг 
харорат 
таъсирида 
эриб 
окмалар 
тарзига 
кириши 
тушунилади. Солифлюкция баланд тогларда учрагани каби 
абадий музлаб ётувчи худудларда кам кузатилади. Соли­
флюкция сувга туйинган грунтнинг уз огирлик кучи туфайли 
ён багир буйлаб, куйига томон окишини таъминловчи асосий 
куч гравитация туфайли юз беради. Тупрок массасининг 
музлаши хдмда эриши туфайли унинг огирлиги ортиб, сув 
кароратининг 0° дан 4° га кадар узгариши туфайли зичлиги- 
нинг камайиши, каллоидларнинг букиб хджман о шиши 
туфайли юзага келади. Солифлюкция туфайли грунт юзаси 
бир фасл давомида бир неча см дан, бир неча метрга кадар 
хдракатланиши, натижада эса солифлюкция супаларининг 
вужудга келиши, айрим пасткамликларнинг текисланиши 
кузатилади 14-расм. Солифлюкция тугрисида ушбу китоб- 
нинг «Гравитавдон куч туфайли юзага келувчи табиий геог­
рафик жараёнлар» мавзусида батафсил маълумот берилган.
Термокарст. 
Псевдокарстнинг бир куриниши. Ушбу 
жараён абадий музлок ерларнинг харорат натижасида эриши 
туфайли юзага келади. Музлаб ётган грунт эригач, уни
78


коплаб олган катламлар чукиб, ер юзасида тогарасимон 
ботикдар, водийлар, дах,аналар шаклланади. Термокарст хдво 
хдроратининг кутарилиши, грунтни коплаб олган урмонзор 
буйлаб ёнгин юз бериши, музлаган катламлар буйлаб усган 
урмонзорни кесиб олиниши туфайли куёш нурининг юза 
катламни кучлирок; иситиши, кисман антропоген таъсир 
туфайли шаклланади.

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish