Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а. Низомов, Н. Алим улов


Материк музликларининг харакати туфайли юзага



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/53
Sana23.06.2022
Hajmi3,62 Mb.
#695409
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   53
Bog'liq
2 5204398802424830436

Материк музликларининг харакати туфайли юзага
келувчи 
табиий 
географик 
жараёнлар 
ва 
рельеф
шакллари. 
Материк музликлари 
уз
огирлик кучи туфайли 
силжиб харакатланади. Ер юзаси 1° кияликка эга булган 
худудларда шаклланган 60-65 м кдлинликдаги муз массаси 
силжиб харакатланишга тушади. К^иялик ортиб борган сари, 
муз массасининг калинлиги курсатилган даражада булиши 
шарт эмас. Масалан, 45° княликдаги хосил булган 1,5-2 м 
калинликдаги музлик хдм силжиш хусусиятига эга. Айнан шу 
харакат бир канча табиий географик жараёнларнинг шакл- 
ланишига асос була олади. Улар куйидагилардан иборат:
Типик музлик кдтламлари нихоятда катта, шакли эса 
уша жойнинг рельефига боглик булмаган холда, уст кисми 
ясси дунг булади. Музлик калинлаша боргани сари киялик 
томонга харакатга келади.
Тарос. 
Муз 
юзасининг 
харакатланиши 
давомида 
тартибсиз, нотекис харакатга келиши. Тарослар сифатида 
музликларнинг урта кисмида жуда катта босим вужудга 
келиб, юзасининг баландлиги 10 м, баъзи холатларда ундан 
хам юкори булган муз катламлари, юкори кисми кнррадор, 
баъзан бирмунча ётик, тик ёнбагирли муз дунгликлари 
вужудга келади. Таросли далалар унлаб, баъзан юзлаб км 
ларга чузилиб кетади. Шу боисдан тарослар буйлаб 
харакатланиш жуда кнйинлашади. Тарослар музликнинг 
харакатига муносиб равишда киска муддатлар ичида хам 
шаклини узгартириб туриши мумкин.
Зандр далалари. 
Датча sandur-кум ёки исландча sand-кум 
маъносини 
беради. 
Материк 
музликларининг 
чекка 
кисмларида морена жисмларининг муз сувлари ювиб кетиши 
ва кайта ёткизиши натижасида хосил булган кум, шагал,
72


кисман харсанг, чак;ик то ш л ар аралаш дунгликлар бетартиб 
сочилган кумлок текисликлар зандр далалари дейилади. У 
муз босиш боскичлари билан узвий боглик булганлиги учун 
шимолий улкаларда, жумладан гарбий Сибир, Днепр, Ока 
дарёси водийларида учрайди.
Кам - Камлар генетик хусусиятларига кура, озларни 
эслатади. Яъни флювогляциал ёткизикларнинг кат-кат тугри 
чизикли тарзда шаклланиши туфайли вужудга келади. Бу 
борада бир неча илмий карашлар мавжуд булиб, уларга кура 
камлар кадим геологик даврларда музлик устида, балки 
музлик остида шаклланган куллар урнида хосил булгандир. 
Камлар хам ён багри тик (45° гача) булган дунгликлардан 
иборат, алохида хусусият касб этувчи рельеф шакли булиб, 
асосан 
харсангтошлар 
аралаш, 
кат-кат 
ётувчи 
кум 
уюмларидан таркиб топган холда учрайди.
Оз 
- швед тилидан олинган булиб, озач ёки оз-тизма 
мазмунини беради (11-раем). Ушбу рельеф формалари катор, 
аммо эгри-бугри тизилган тог тизмаларини эслатувчи, 
таркиби кум, шагал, харсанг тошлардан иборат дунглик- 
лардир. Уларни узунасига 30-40 км, кенглиги асосида 40-100 
м, уркач кисмида 4-5 м\ баландлиги 25-30, хатто 90 м гача 
етади. Озларнинг уркач кисмида чукур даханалар мавжуд 
булиб, улар 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish