Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а. Низомов, Н. Алим улов


Мавзуга о ид савол ва топшириклар



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/53
Sana23.06.2022
Hajmi3,62 Mb.
#695409
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   53
Bog'liq
2 5204398802424830436

Мавзуга о ид савол ва топшириклар
1. Гидрологик оким тугрисида тушунча беринг.
2. Узансиз оким кандай хусусиятга эга?
3. Узанли оким, узансиз окимдан кандай фаркланади?
4. Узансиз оким туфайли кандай табиий географик 
жараёнлар юз беради?
5. Жарланиш ва унинг географияси хдкида тушунча 
беринг.
6. Узан эрозияси натижасида юз берувчи табиий 
географик жараёнлар хамда рельеф формалари хусусида 
тушунча беринг.
7. Антецедент водийлар кандай шаклланади?
8. Ёнлама-киргок эрозияси кандай юз беради?
9. Сел хакида тушунча беринг.
10. Сел таркибига кура неча гурухга булиб зфганилади?
11. Селнинг шаклланиш сабаблари хусусвда сузлаб 
беринг.
12. Селнинг салбий ва ижобий хусусиятлари ва унга 
карши кураш турлари кандай ташкил этилади?
13. Узбекистонда карст жараёнини урганган олимларни 
кзфсатинг.
70


14. Карст ва унинг литологик турлари хдкида тушунча 
беринг.
15. Карст х,осилаларининг ер усти ва ер ости 
куринишлари хакида сузлаб беринг.
16. Карст жараёнини урганишнинг илмий ва амалий 
ахдмияти нимадан иборат?
17. Карст жараёни табиатда кандай ижобий ва салбий 
ахамият касб этади?
18. Псевдокарст ёки суффозия хакида тушунча беринг.
7-мавзу. Музликлар билан боглик х,олда шакллаиадиган
табиий географик жараёнлар
Хрзирги пайтда ер шарининг 11 % га якин кисми 
музликлар билан копланган. Жойлашган урни хамда айрим 
табиий географик хусусиятларига кура улар икки гурухга 
булинади: материк музликлари ва тог музликлари.
Материк музликлари билан боглик холда шаклланган
табиий географик жараёнлар. 
Материк музликлари ер 
шарининг манфий хдроратга эга булган х,ар иккала кутбий 
кисмида шаклланган булиб, улар музлик кзлконлари, деб хам 
юритилади. Материк музликларининг чекка кисмларида 
харорат жуда паст булганлиги учун грунт катлами доимий 
равишда музлаб ётади. Шу боисдан бундай худудларни 
доимий музлоклар, муттасил музлаб ётувчи ерлар, деб 
юритилади. Доимий музлаб ётувчи ерларнинг Юза кисми 
гарчанд йилнинг илик фаслларида бир неча ун см дан бир 
неча м гача эрисада, грунтнинг куйи кисми доимо музлаган 
холда кузатилади.
Материк музликлари асосан кор ёгиши ва кисман атмос- 
ферадаги намлик хисобига туйиниб, хажми ошади. Х,осил 
булган муз катлами рельефнинг холатига кура эгилиб 
букилувчанлик, силжиб харакатланувчанлик, хаво харора- 
тининг к5фсатгичи мусбат холатга етганда эса эрувчанлик
71


хамда аксинча хдрорат манфий даражага етганда катгик- 
лашиш хусусиятига эгадир. Материк музликларининг мана 
шундай хусусиятлари асосида турли жараёнлар вужудга 
келади. Б из уларни алох,ида тарзда куриб чикишни лозим деб 
билдик.

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish