Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а. Низомов, Н. Алим улов



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/53
Sana23.06.2022
Hajmi3,62 Mb.
#695409
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   53
Bog'liq
2 5204398802424830436

Суффозия
Суффозия (лотинча sufFosio-казиш деган 
мазмун беради), фанда псевдокарст (псевдо-ёлгон деган 
маъно беради), яъни ёлгончи карст деб хам аталади. Чунки
68


суффозия шаклланиш жараёнига кура, карстни эслатади. 
Аммо карст жараёнида купрок денудация эритиш ва кисман 
ювиб олиб чикиб кетиш жараёни инггирок эттани х,олда, 
суффозия жараёнида эса ювиб олиб чикиб кетиш кап а роль 
уйнайди.
Суффозия айникса, ювилувчанлик хусусияти юкори 
булган лёссли худудларда кенг таркалгандир. Чунки 
суффозия лёсс каби увок тог жинсларидан таркиб топтан 
говакдор тупрокди юза буйлаб окиб утаётган сув узи билан 
биргаликда майда заррачаларни ювиб олиб кетади. Натижада 
уша жой буйлаб бушликлар хосил булади, баъзан эса 
бушликларнинг юкори кисми упирилиб тушиб, ер юзасида 
упирилмалар, даханалар, ботиклар таркиб то пади.
Суффозия 
хал к; 
табиий 
географик 
терминларида 
«обгурда» номи билан аталади. Форсча об-сув, гурда-буйрак 
маъносини беради. Яъни бу ибора оркали инсон танасида 
ичилган сувнинг буйракка бориб куйилишини эслатувчи 
жараёнга ишора тарзидаги холат акс этади. Баъзан обгурда- 
оббурда 
шаклида 
ишлатилади. 
Бунда 
об-сув, 
бурда 
парчаламок маъносини беради. Чунки ок,им лёссли катламни 
тиг каби кесиб булакларга ажратади. Жараён хусусиятининг 
шаклланишига кура, хар иккала халк терминини хам тугри, 
дея кабул килиш мумкин.
Суффозия юз бериши учун ер юзаси буйлаб харакат- 
ланаётган оким, пастки катламларга томон хдракатланиши 
лозим булади. Бу холатни келтириб чикарувчи куйидаги 
сабаблар мавжуд:
1. Кемирувчи (дала сичкони, кушоёк; юмронкозик ва х-к. 
каби) баъзан йирткич (тулки, бури, сассик кузан ва х-к. каби) 
жониворлар 
казиган инлар буйлаб сув куйи катламларга 
томон харакатланади.
2. Куриб колган куп йиллик усимликлар, буталар, 
дарахтларнинг илдизлри урнида шаклланган бушликлар 
буйлаб гидрологик окимнинг ер остита йуналиши натижа­
сида, оким говак жисмларни ювиб олиб кета бошлайди.
69


3. Зилзила, сурилма, механик харакатлар туфайли шакл- 
ланган ёриклар буйлаб ер усти сувларининг, ер остита 
Куйилиши натижасида.
4. Лёссли асосда шаклланган тупрок копламининг (асосан
оч тусли буз тупрокдар) сугорилгандан сунг, куриб кейин 
дарз кетиши туфайли юзага келган ёриклар 
буйлаб
ер усти 
сувларининг пастки катламларга куйилиши туфайли.
Суффозия юз берган катламда бушликдар хосил булади, 
баъзан уларнинг шифти упирилиб ер юзаси 
буйлаб
даханалар, упирилмалар шаклланади. Шу боисдан суффозия 
авж олган худудларда жарланиш жараёни кучаяди. Бу холат 
уша жойда дехкончилик килиш, курилиш ишларини олиб 
бориш каби юмушларни кийинлаштиради.

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish