Урта осиеда археология фанининг ривожланиши тарихидан


Қоятош расмлари ёдгорликлари. Ўтмиш тарихимизнинг хилма-хил ёдгорликлари орасида Ўрта Осиёнинг тоғлик



Download 2,01 Mb.
bet14/22
Sana13.10.2022
Hajmi2,01 Mb.
#852843
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   22
Bog'liq
Урта Осиё археологияси Ж Кабиров

Қоятош расмлари ёдгорликлари. Ўтмиш тарихимизнинг хилма-хил ёдгорликлари орасида Ўрта Осиёнинг тоғлик районларида кенг тарқалган қоятош расмлари алоҳида ўринни эгаллайди. Қоятош расмлари ишланиш техникасига кўра икки турли бўлиб, бир хиллари бўёқ, билан, иккинчи хиллари эса уриб-ўйиб, ишқалаш, чизиш усули билан ишланган тасвирлардир.
Ўрта Осиёда ҳар хил рангдаги буёқ — охра билан ишланган тасвирлар анча кам бўлиб, уриб-ўйиб, ишқалаш, чизиш усули билан ишланган расмлар, яъни петроглифлар жуда кенг тарқалган.
Ўлкадаги қадимий тасвирлар ҳақидаги дастлабки маълумотлар ўрта асрнинг машхур алломаси Абу Райҳон Беруний асарларида ҳам учрайди. Абу Райҳон Беруний кимаклар мамлакатидаги сирли расмлар устида гапириб, бу тасвирлар маҳаллий аҳолининг диний эътиқоди билан боғлиқ бўлиши мумкинлигини баён этган.
Аждодларимиз қолдирган энг ажойиб ёдгорликлардан бири, ҳисобланган қоятош тасвирлари — кекса давр тарихи ва санъ-
1 Ф. Энгельс, Анти-Дюринг, Тошкент, «Ўзбекистон» нашриёти, 1957,
146-бет. ...
2 Кимаклар — ҳозирги қозористонникг шимоли-шарқпн томонида жои-
лашган кучманчи қабилалар. 1пео 3Абу Райхон Беруний. Танланган асарлар. Тошкент, 19ЬВ,
1-том. 308-бет. 94
намуналари кўпдан бери қаваскорларнинг дивдат-эътибо-рини ўзига тортиб келган.
ҚОЯТОШ расмлари қозогистонда ҳам кенг таркалган бўлиб, : улар қақидаги дастлабки маълумотлар Д. Мессершмидт, Ф. Страленберг, И. Гмелин, Г. Миллер каби XVII аср машҳур олимларининг асарларида учрайди.
XIX асрнинг иккинчи ярмида В. В. Бартольд, Н. Н. Панту-сов, А. М. Никольский, Г. В. Фишер, В. Позднеев, В. А. Калла-ур, М. А. Кирхгоф, И. Пословский ва бошқалар Ўрта Осиё ва К,озогистоннинг кўпгина жойларидан қоятош тасвирларининг янги-янги жойларини топишга муяссар бўлганлар. Асримиз бощларида эса Жанубий кқозористоннинг кўп жойларидан қоя­тош расмларининг янги намуналари топшшб, эълон қилинган. Совет ҲОКИМИЯТИ йилларида бу иш билан В. А. Городқов, С. С. Черников, А. Г. Максимова, X. А. Олтмишбаев, Т. Н. Се-:' нигова. А. Г. Медоев, П. И. Мариковский, М. Қ 1\одирбоев, А. Н. Марьяшев, Я. А. Шер, Л. Р. К,изилсов каби мутахассис-„археологлар бевосита шурулландилар. Натижада қозорист.он-
-,- даги коятош тасвирлари ҳақида кўпгина мақола ва айрим мо­нографик китоблар чоп этилди.
1\иргизистонда қоятош расмларининг ҳрганилиши Б. М. Зим-ма, М. Э. Воронеқ, А. Н. Бернштам, Ю. Н. Голендухин, В.М. Го-қоненко, Ю. А. Заднепровский, Н. Л. Подольский, Н. Д. Черка-
• сов, Г. А. Памаскина ва бошқаларнинг номи билан боғлиқдир.
Ўзбекистонда қоятош расмларини ўрганиш ишига революциядан илгари киришилган бўлса ҳам, лекин бу иш асосан 30- йиллардан бошланди.
Бу соҳада Г. В. Парфёнов, А. П. Окладников, М. Э. Воро­нец, С. П. Холстов, М. Е. Массон, А. Формозов, Б. В. Лунин, И. Ф. Ломаев, Л. И. Ремпель, Г. А. Пугаченкова, Г. В. Шацкий, А. Р. Муҳамаджонов Н. X. Тошкентбоев, Б. С. Шалатонин, .Р. Равшанов, X. Ботиров, М. Хўжаназаров, О. М. Ростовцев, Ю. Ф. Буряков ва бошқаларнинг хизматлари каттадир.

Download 2,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish