Урта осиеда археология фанининг ривожланиши тарихидан


Кқизкщум неолит ёдгорликлари



Download 2,01 Mb.
bet10/22
Sana13.10.2022
Hajmi2,01 Mb.
#852843
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22
Bog'liq
Урта Осиё археологияси Ж Кабиров

Кқизкщум неолит ёдгорликлари
Чинкелди неолит макони. Бу ёдгорлик К,изилқумдан топил­ган неолит даври жой-маконларидан бири хжюбланади. Бу маком 1\адимги Зарафшон дарёсинипг энг қадимги узанлари-:.: дан бири — Дарё сойнинг к,уриб крлган узани сохнлларидан ғарбда жойлашган Чинкелди деган жойдап топилган. Архео-,. логлар Чинкелди ва унинг атрофларидан нуклеус, учринди, йун-гич, тош болта ва бошқа тош буюмлар топганлар. Мутахассис-лар тош қуролларни синчиклаб ҳрганиб, Ўрта Осиёнинг бопща
.'жойларидап топилган неолит даври жой-маконларидан топил­ган қуроллар билан қиёслаш натижасида улар Чипкелди мако­ни илк неолит даврига — миллоддан аввалги VI—V мингйил­ликка мансуб, деган фикрга келганлар. Чинкелди маконидан топилган тош буюм ва қуроллар анча кадимийлаштириб юборил-ганга ўхшайди. Чунки Хоразм, Кқоракалпористон ва Бухорода-, ги неолит даври ёдгорликлари милоддан аввалги IV—III минг­йилликларга мансубдир. Шунга кўра, Чинкелди макони милод-
, дан аввалги VI—V мингйиллик эмас, балки V—IV мингйил­ликка мансуб дейилса, ҳақиқатга я.қин бўлади.
Сўнгги йиллардаги кидириш натижасида Дарёсой узаншшнг сохиллари агрофидан янги тош асрнга мансуб пластинкалар, ,'снниқлар, қирричлар, тарашалагичлар, майда пластинкалар, трапеқиялар топилган. кқзири шундаки, бу ердан бошқа жой-га хос бўлмаган, узпга хос шохдор трапеқиялар топилди.
Неолит даврига мансуб тош буюм ва қуроллар Қизилқумдаги Эчкиликсойдан, Хўжа Гумбаздан, Азнек қудуғи атрофидаги Корақат деган жойдап ҳам топилди. Айни вақтда бу ма­конлардан хилма-хил нақшли содда сопол идишларнинг парчалари ҳам топилган. Дарёсойдан топилган тош қуроллар ва сопол идишлар билан Эчкилик, Хўжа Гумбаз, Қоракатдан топилган буюмлар орасида ўзаро ўхшашликлар кўп. Булар хам Дарёсой типидаги неолит ёдгорликлари ҳисобланади.
Археологларнинг фикрича, Кқизилқумнинг жануби-гарбий чеккасида жойлашгап Дарёсой типидаги бу жой-маконлар илк неолитга мансуб бўлиб, милоддан аввалги VI—IV мингйиллик­ларга мансуб бўлиши мумкии.
Дарёсой ва унга туташ бўлган жойлардан неолит маконла-рининг топилиши тасодифий эмас, албатта. 1қаднмги Зарафшон дарёсининг ирмоқларидан бири бўлган Дарёсойдан милоддан
"аввалги VI—IV мингйиллик ва ундан кейинги даврда анча кўп
74 - - .'•..'
•- сув оққан. Неолит даври кишилари дарё соҳилида макон топиб, балиқчилик, овчилик, эҳтимол чорвачилик билан ҳам шурулла-нишган.
Устюртдаги неолит ёдгорликлари. Шимоли-гарбий Устюрт-даги Жайрон қудуқ ва Айдабол қудуғи атрофларидан мезолит-га мансуб маконлар билан бирга неолит даври ёдгорликлари ҳам топилган.
Айдабол неолит маконлари. Айдабол маконлари Айдабол кудури ва ундан 6 км узоқликдаги ерларда жойлашган. Айда­бол неолит ёдгорликларига Айдабол 1, 5, 7, 13, 17, 19, 23, 24, 26 каби жой-маконлар киради.
Айдабол неолит даври маконларидан учриндн, нуклеус ва тош чиқиндиларидан ташкари, иккинчи марта ишлов берилган ретушли синиқлар, парраклар, тешгич ёки пармалар, қиргич-лар, қирричли синиқлар, икки томонига ишлов берилган ва барг-симон у!қ учлари — пойконлар, пичо!\симон парраклар, ретушли ьа ретушсиз парраклар ва бошк_а қуроллар топилган. Айни вак,т-да кулда ясалган сопол идишнинг парчалари ҳам учрайди.
Мазкур маконлардан топилган тош қуроллар ва сопол бу­юмлар неолит даврига, милоддан аввалги VI—III мингйиллик­ларга мансуб бўлиши мумкин, деб каралмок,да.

Download 2,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish