У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

1 Уша асар. 192-бет.
2 Уша асар. 192-бет.
3 Уша асар. 192-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


нинг иккиламчи сифатлари инсон аъзолари учун мавжуддир»1, 
аъзолар уни кабул килади. Нарсаларнинг иккиламчи сифатлари 
хдкида субъектсиз гапириш (\иди, таъми, ранги) маъносиздир.
Нарсаларнинг иккиламчи сифатлари субъектив характерга 
эга булса, бирламчи сифатлар объективдир, дейди Брэдли. Бош­
ка суз билан айтганда, нарсалар узгарувчандир, узгарувчанлик 
эса уларнинг реал характеристикасидир. Узгарувчан нарса факат 
кабул килувчи аъзо учун мавжуддир. «Иккиламчи сифатларсиз 
узгарувчанлик бемаънодир»2. К,иска килиб айтганда, узгарувчан­
лик иккиламчи сифатлар билан бирга мавжуд. Уз-узича у мав- 
хумдир3. Юкоридаги фикрлардан шундай хулоса килиш мумкин- 
ки, иккиламчи сифатлар, Брэдли фикрича, реал эмас, улар 
факат куринишдир, шарпадир. Жумладан материя хдм хдцисага 
сингиб кетади ва узининг реаллигини йукотади.
Нарсаларнинг ташкил 
килУвчи 
хусусиятларини Брэдли пре- 
дикатлар деб атайди. Масалан, шакар деганимизда биз унинг 
ширинлигини, оклигини, майдалигини биргаликда англаймиз. 
Улар нарсанинг алох,ида-ало\ида сифатлари эмас. Шакар факат 
ок ёки факат ширин хусусиятлардан ташкил топмаган, у барча 
хусусиятларнинг йигиндиси сифатида мавжуд. Демак, нарсалар- 
да ана шу хусусиятлардан бошка х,еч нарса йук- Шунинг учун хдм 
улар куринишдир, 
хдкикатлик 
эмас. Нарса узининг хусусиятла- 
рига сингиб кетгандир. Нарсанинг нарсалиги сифатларнинг бир- 
лигидадир.
Брэдли нарсаларнинг сифатлари муносабатларини хдм тах;- 
лил килиб чикади. Унинг фикрича, муносабатлар сифатлар ор­
кали юзага келади, сифатлар эса муносабатларда мавжуд. Улар 
бир-бирисиз мавжуд була олмайди. Шунинг учун хдм улар кури- 
ниш оламида мавжуд, реал эмас.
Брэдли нарсаларнинг сифатлари ва муносабатларини та\лил 
килиб чиккандан сунг макон ва замон хрдисаларини 
тахдцл 
Килишга утади. Брэдли фикрича, макон ва замонда хдм зиддият- 
лар куп, шунинг учун ^ам улар реал эмас, куринишдир. Буш ма­
кон,олим фикрича, мавхумликдир, чунки у уз-узидан бемаъно­
дир. Агар кандайдир сифатга эга булса, мазмуни намоён булади.
Умуман, макон нима деб сурайди Брэдли? Макон, бир то­
мондан, муносабат булиши мумкин эмас. Бошка томондан, 
макон муносабатдир. У куп кисмлардан иборат. Зиддият келиб 
чикади: макон хдм муносабат, хдм муносабат эмас. «Биз куриб 
турибмизки, — деб ёзади Брэдли, - макон бирликлар муносаба- 
тида йуколиб кетади, улар х,еч к,ачон мавжуд була олмайди»4.
Агар, биз маконни чексиз деб оладиган булсак, ноаниклик

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish