У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


  Шпенглер О. Человек и техника. Н. Современная немецкая мысль. Дрезден



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf


Шпенглер О. Человек и техника. Н. Современная немецкая мысль. Дрезден, 
1921. С. 2.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Техниканинг тухтовсиз ривожи, Шпенглер таъкидича, жид- 
дий ок,ибатларга олиб келади: «Ижод махсули уз ижодкорига 
Карши булиб к^олади... Дунё хукмдори машина кулига айланиб 
к,олади. У хаммани, хохишидан катьий назар уз домига тортади. 
Ана шу пойгада голиб \алокатга юз тутади»1.
«Демократик» тартибларни Шпенглер катьий танкид остига 
олади, чунки бу хддиса бошкарувчи катламнинг чексиз хукм- 
ронлиги асосида юз беради. У бошкарувчилар билан «бажарув- 
чилар» уртасидаги ижтимоий зиддиятнинг кучайишини эъти- 
роф килади. Бу зидцият ахщининг кузголонига олиб келиши 
мумкин, дейди Шпенглер. Бундан ташкари, ишлаб чикариш 
жи\атидан ривожланган мамлакатлар билан бошка «колок» мам- 
лакатлар уртасида зидцият вужудга келади. Арзон ишчи кучлари 
ривожланган мамлакатларга окиб кела бошлайди. Бу мамлакатда 
ишсизлик юзага келади. «Ишсизлик эса, — деб ёзади Шпенг­
лер,— инкироздир, ^алокатнинг бошидир, ибтидосидир»2.
Шундай килиб, Европа маданияти бошка колок халкларнинг 
улжасига айланади, буни англаган халк унга карши кураш очади. 
Кейин нима булади? Шпенглер бу саволга шундай жавоб беради: 
техника уз бунёдкорлари билан биргаликда хдлок булади. «Бу тех­
ника тарихи зарурий равишда уз поёнига етмокда. Маданиятнинг 
бошка йирик шакллари каби хаётини яшаб булди. Лекин качон ва 
Кандай йул билан халок булишини биз билмаймиз»3.
Шпенглер фалсафасининг тарихий такдири нима билан ту- 
гади? Унинг айрим гояларидан экзистенциализм хам фойдалан- 
ди. Жумладан, Шпенглернинг якка инсон мавжудлигининг вакт 
окимига сингиб кетиши, бегона дунё олдидаги инсоннинг 
КУРКУ- 
ви — ана шу гоялар кейинчалик Германияда Хайдеггер ва Яс­
перс томонидан ривожлантирилди.
Маданиятнинг яширинлиги, хусусийлиги хам социологияда 
алохида оким томонидан ривожлантирилади.
Маданиятнинг даврий характерга эгалиги тугрисидаги гояни 
инглиз тарихшуноси Арнольд Тойнби (1889—1975) ривожлан- 
тирди.
Вакт утиши билан Шпенглер фалсафасига кизикиш кайтадан 
тиклана бошланди. Биринчидан, унинг хар бир маданиятнинг узига 
хос белгиси борлиги тугрисидаги гояси кенг таркалди.
Иккинчидан, фаннинг маданият тизимида махсус урин эгал- 
ламаслиги тугрисидаги гояси кенг таркалди. XX асрнинг иккин­
чи ярмида фан социологик ходиса сифатида талкин килинди. 
Фаннинг бошка маданият ходисалари билан бир кат°РДа ж°й 
олганлиги эътироф килинди.
Учинчидан, Шпенглернинг фан ноилмий хусусиятларни хам

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish