У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Шпенглер О. Закат Европы. М., 1992. С. 31



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

1 Шпенглер О. Закат Европы. М., 1992. С. 31.
2 Уша асар. 114-бет.
3 Уша асар. 20-бет.
4 Уша асар. 113-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


чексизликка интилиш, х,окимлик иродаси билан характерлана- 
ди. Шунинг учун хам, Шпенглер фикрича, макон Фауст ру\ияти 
оркали узгача кабул килинади, яъни макон чексиз, чегарасиз, 
Хеч кандай томонларсиз, аналитик тарзда тушунилади.
Апполон ру^ияти учун сон доимо якунийликни, муайян 
улчам бирлигини англатади. Фауст рухияти учун эса бу узгарув- 
чанлик, мукимсизлик, доимий жараёндир. Шунинг учун \ам 
Апполон рухияти Эвклид геометриясини, тургунлик холатини 
яратади, Фауст рухияти эса тахлилий чексизликни, чексиз зар- 
рачаларни, доимий \аракатни яратади.
Санъат со\асида х,айкаллар якунланган асар сифатида Аппо­
лон рухияти символини, белгисини англатади, фуга Фауст ру- 
Хиятли инсоннинг белгисидир.
Шундай килиб, маданият муайян халк рухиятининг ташки 
намоён булишидир. Бу холат яшаш тарзининг бирлигида намоён 
булади. «Бутун борликнинг ташки куриниши бу 
рух 
хаёти нинг 
инъикоси, намоён булиши ва белгисидир. Дунё тарихи морфо- 
логияси, албатга, энг умумий белгиларнинг пайдо булишига 
олиб келади»1. Хар кандай интуиция, билиш уз йулида белгилар- 
га учрайди, ана шу белгилардан биз уз дунёмизни курамиз.
Шпенглер фикрича, инсоннинг билиши, хар бир маънавий 
фаолият шакллари нисбий хусусиятга эга. Улар факат муайян 
маданиятга тегишлидир. Бундай хулоса илмий назарияларга хам, 
ахлокий, диний карашларга хам тааллуклидир.
Нафакат табиий-илмий фанларда, балки фалсафада хам уму­
мий муаммолар ва масалалар мавжуд эмас. Фалсафа тарихида эса 
Хеч кандай меросийлик, ворисийлик йук- «Хар бир маданиятнинг 
уз фалсафаси бор; бу узига хос бел гида намоён булади...»2.
Шпенглер фикрича, ягона фалсафий тараккиёт йули мавжуд 
эмас, шу жумладан турли маданият мутафаккирлари учун ягона 
масалалар хам йук- Санъат асарлари, ахлокий тамойиллар каби 
фалсафий масалаларни хам факат уз даври рухиятида акс этти- 
ради. «Шунинг учун хам, — дейди Шпенглер, — табиат билан 
рухнинг зиддияти факатгина бизнинг файласуфларимизни кизик- 
тиради. Бошка маданият файласуфлари учун бу масала кизикиш 
Хам уйготмайди, уни англамайдилар хам. Хар бир фалсафа уз 
даврининг, факат уз даврининг инъикосидир. «Хар бир шундай 
фалсафа, — деб ёзади Шпенглер, — биринчи сузидан то охирги 
жумласигача, мавхум мавзулардан узига хос хусусиятларигача... 
тарихий чегараланган инсониятнинг соф белгисидир, шунинг 
учун хам, улар уткинчидир, улар уз хаётий даврийлигига, хара­
кат тезлигига эга. Хар бир даврнинг уз мавзуси бор, ушбу мавзу 
факат шу давр учун ахамиятга эгадир...»3.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish