У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

1 Уша асар. 46-бет.
2 Уша асар. 371-бет.
3 Уша асар. 373—374-бетлар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шпенглер илмий билишнинг объективлигини инкор килади. 
Унинг таъкидича, илмий тушунчалар, конунлар, назариялар 
символлардир, улар рухнинг диндан, эътикрддан келиб чик,- 
канлигини асослашга харакат килади. Фан, фалсафа, санъат, 
Шпенглер фикрича, бу дунёвий белгиларнинг турли куриниш- 
даги шаклларидир, уларнинг хам мае и бирламчи диний хиссиёт- 
дан келиб чикади.
«Табиатни мушохада килиш асосида, — деб ёзади Шпенг­
лер,— диний эътикод ётади... Диндан олдин пайдо булган таби­
ий билим йукдир. Ана шу нуктаи назардан 
Караганда, 
католикча 
ва материалистик табиатни билиш уртасида хеч кандай фарк 
йукдир: улар бир нарса тугрисида, лекин хар хил тилда гапла- 
шади. Хаттоки, атеистик соха хам диний асосга эгадир; хозирда- 
ги механика хам христиан акидаларидан андоза олгандир»1.
Шпенглер таълимотича, хакикий билим йук, лекин шу илм- 
ни билишимизга ишонч-эътикодимиз бор. Хамма бизни ташки 
дунё тугрисидаги тасаввуримиз илохий (антроморф) хусусиятга 
эга. Демак, фан дин ва мифология билан тенгдир.
Шпенглер фикрича, айнан диний хиссиёт инсонни ташки 
оламга булган муносабатини яккол намоён этади. Унинг таъки­
дича, онгнинг илк шаклланишида, болада хам, ибтидоий ин- 
сонда хам табиат билан, ташки дунё билан инсон уртасида 
зиддият вужудга келади. «... качонки инсон инсонга айланганда 
узининг коинотда ёлгизлигини англайди,» — деб ёзади Шпенг­
лер. Шунда инсонда 
КУРКУВ 
хисси уйгонади, улим олдидаги 
куркув чексизлик олдидаги 
кУРКУВдир. 
Улим тугрисида уйлаш- 
нинг бошланиши, юкори онгнинг пайдо булганлигидан далолат 
беради. Хар бир дин, хар бир фалсафа бу масала буйича уз 
ечимига эгадир... Хозирнинг мазмуни онгсизлик даражасида, 
лекин ички зарурат асосида — улим феномени белгисига асос- 
ланади. Хар бир белги 

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish