У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Ахлокий карашлари. 
Геленнинг антропологик таълимоти ах- 
локий царашларида х,ам ривожлантирилган. Унинг фикрича, 
инсоннинг биологик жихатдан тулик, булмаганлиги, узига хос 
тана тузилишига эга булганлиги, унинг мавжудликнинг мада- 
нийшаклига мослашганлигидан далолат беради.
Узининг ахлоций к,арашларини Гелен инсон юриш-туриши- 
ни, ахлок,ий томонларини уз даври одоб-ахлок, тугрисидаги фан 
далиллари билан исботлашга харакат к,илган.
Ахлокдй таълимотида Гелен куйидаги тамойилдан келиб 
чикдци: «инсонда бир-бири билан богланмаган, фарк, к,илади- 
ган инстинктга ухшаш импульслар бор — улар ижтимоий 
узини тутиш пружинасига ухшайди. Ана шулар ижтимоий 
боищаришнинг ва этиканинг эмпирик предметини ташкил 
кдлади». Ижтимоий хулк-атвор йуналишини тугма импульс 
сифатида берилган йиртк,ичлик, боск,инчилик инстинкти аник,- 
лайди. Босцинчилик энергияси турли хулк,-атвор шаклларига 
утиб кетади.
Турли шаклдаги хулк,-атворнинг илдиз отганлиги хамда унга 
монанд урф-одатларнинг ва ижтимоий тузилмаларнинг инсон 
борлигидаги инстинктив холати инсонга тугма \олда боищалар- 
нинг манфаатини уйлаб харакат кдлиш учун берилгандир, дей­
ди Гелен. 
Узаро муносабат, 
Гелен фикрича, катта а\амиятга 
эгадир. Шунингдек, бундай муносабат инсон фаолиятининг асо­
сий табиатини ташкил кдлади. Ахлокдй ва ХУКУКИЙ нормаларни 
инстинктив-хаётий келиб чикханлиги хамда инсон хулк,-атвори- 
ни боищариш, Гелен фикрича, «табиий ХУКУК» билан асослана- 
ди ва хулк^атворнинг «тугма», «табиий» шаклларига бориб такд- 
лади. Тузилган шартноманинг цоидаларга амал к,илиш, узгани 
узи билан тенг куриш, 
хуку к, 
олдидаги барчанинг тенглиги каби 
тарихий шаклланган «табиий 
хукуьутар» 
Гелен томонидан инсо­
ний муносабатлардаги тугма инстинктив одатларнинг идеал тарз- 
да намоён булишидир. Ана шундай мажбурият инсондаги инс­
тинктив номукаммалликни тулдиради. Ижтимоий муносабат- 
ларнинг бошк,а шакллари хам шундай тарзда тушунтирилади. 
Демак, бундай узаро муносабат тамойилларига амал кдлиш 
инсон муносабатлари тизимининг мутаносиблигини, тенг 
хукук,-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лигини бир мезонда ушлаб туради. Жиноят хукук,ининг тасдик,- 
ланиши, келтирилган зарарни коплаш, узаро мах,сулот алма- 
шиш шартлари, кдсос олиш одати, никох, ва оила муносабатла- 
ри, диний одатлар, удумлар, байрамлар буларнинг хдммаси, 
Гелен фикрича, узаро муносабат инстинктларининг институт- 
лашган куринишларидир.
Гелен маданий-тарихий хдётнинг муассасавий шаклини хдм 
инсон хдётий фаолиятининг антропобиологик асоси билан 
6
o f
-
лайди. У маданий-тарихий асослашда оила, хусусий мулк, бош- 
кдрув, ^арбий иш муассасаларининг таъсирини инкор кдлмайди. 
Бу муассасалар, унинг фикрича, «ишлаб чикдрувчи корхона- 
лар» ролини уйнайди. Улар инсон хдстида зарур вазифаларни 
бажаради, уларсиз инсон хдёт кечира олмайди, яъни бу муасса­
салар купайиш, бокдш, хавф-хатардан хдмоя кдлиш хдмда тар- 
тибга солиш, инсонлар уртасидаги узок, муддатли муносабатлар- 
ни таъминлаш каби вазифаларни бажаради. Демак, бундай ту- 
зилмалар инсонларнинг хдётини бир маромда мух,офаза кдлиб 
туради, инсон табиатига хос булган чалаликни, ^имоясизликни 
бартараф этади.
Шундай кдлиб, Гелен фалсафий антропологиясида инсони- 
ятнинг маданий, маънавий-ахлок,ий имкониятлари тан олин- 
майди. Инсон уз хдракатида факдт хдётий инстинктларга амал 
кдлган хрлда яшайди. Умуман, инсон факдт биологик мавжудот- 
дир, деб Гелен бир томонлама талкдн кдлди. Унинг ру^ий 
имкониятлари, иродаси, кдлби каби хилкдтлари а^амиятини 
етарли даражада бах,оламай, инстинкт табиатига буйсундириб 
куя к,олди.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish