У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

' Уша асар. 328-бет.
2 Уша асар. 336-бет.
3 Уша асар. 424-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


булганлигини очиши керак, яъни «матн»га «сингиши», уни 
«Хис к,илиши», шу асосда фактларни, ходисаларни, жараёнлар- 
ни талкин к,илиши, шархлаши, бахо бериши лозим. Х.ак.ик.атга 
гатк,ик,отчи «матн» оркали доимий «диалог» олиб бориш йули 
билан, бугунги дунё билан тарихий дунёни доимий мулокот 
орк,али олиб бориши керак.
Албатта, бундай вазиятда тарихшунос «мул о кот» олиб бо- 
риб, тарихни доим «кайта кучириш»и шарт эмас. Шуни эсда 
тутиш лозимки, тарих бу «улик манбалар эмас». Тарихий ходиса 
бизга янги фактлар, хужжатларнинг маълум булиши билан хам 
доимий таъсир килиб туради. Бошка томондан, хозирги вазифа- 
ларнинг янги кирралари, узок утмишда маълум булган булиши 
мумкин, яъни янгилик яхши хотирадан кутарилган эскилик- 
дир. Асосан, мозий билан «мулокот» хозирги ходисаларни тушу­
ниш учун зарурдир. Бу хакикатни президентимиз И.А.Каримов 
узларининг купгина сухбатларида кайта-кайта таъкидлаб утган- 
лар.
«Миллий мафкурани шакллантиришдаги энг катта манба бу 
хакконий ёритилган тарихдир. Тарихни билмай туриб, мафку- 
ранинг фалсафий негизларини англаб булмайди. Чунки мафку- 
ранинг фалсафий асослари уз даврида тарихий хакикат туфайли 
тугилган»1.
Фалсафий герменевтика нафакат тарихий услуб сифатида 
майдонга чикди, балки фалсафий борлик тугрисида хам уз 
карашларини илгари сурди. Албатта, Гадамер субъективизмни, 
солипсизмни инкор килади. Герменевтика дунёнинг субстанци- 
оналлигини тан олади. Борлик асосини, онтологияни герменев­
тика нимада куради?
Гадамер бу масалани ечишда антик давр фалсафасига муро­
жаат килади. Бунда у, айникса, Афлотуннинг гоялар тугрисида- 
ги фикрларини тула-тукис тасдиклайди. Афлотун субъективизм- 
дан фаркли уларок, тушунча — бу борлик, демайди. Аксинча, 
«РУХ» борлиги Афлотунда хакикий борликка дахлдордир, яъни 
гоя каби мохиятий сохага тегишлидир. Арасту хам рухнинг бутун 
мавжудликка тегишли эканини тан олади. Демак, Гадамер таъ- 
кидича, тафаккурда дунёдан ташкаридаги эркин рух хакида суз 
Хам булиши мумкин эмас. Улар биргаликда мавжуддир. Уларнинг 
богликлиги бирламчи хусусиятга эгадир.
Э.Гуссерль ва М.Хайдеггер фалсафий карашларида Гадамер 
субъективизм ва метафизика инкорини куради. Айникса, М.Хай- 
деггернинг куйидаги хулосасини туда куллаб-кувватлайди: «хаёт... 
трансцендентал редукцияланган субъективликдир ... бу эса объек- 
тивликнинг манбаидир»2. Гадамер яна Хайдеггернинг фалсафий

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish