У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


 Юнг К. Психологические типы. С.231



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

1 Юнг К. Психологические типы. С.231
2 Уша асар. 231-бет.
3 Уша асар. 243-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


К.Юнг либидони ахлокдй крнун деб х,ам атайди. Инсон уз 
табиатига монанд яшар экан, у узининг ички ахлокига бино- 
ан яшайди. Инсоннинг табиати хеч качон ахлокни инкор 
этмаган, аксинча, у билан мутаносибликда кун кечирган. 
Либидо тушунчаси инсоннинг ички ахлок к,онуниятларига зид 
келмайди.
К.Юнг фикрича, «юксак хаётий ютукларга инсоннинг худ- 
бинлиги оркали эришилмаган, зотан худбинлик \еч качон хаёт- 
нинг юкори погонасига олиб чицмайди»1. Худди шундай якка 
инсоннинг уз-узини ривожлантириши хам уни хаётнинг юкори 
погонасига кутара олмайди. Бунга сабаб инсондаги ижтимоий 
хусусият кучлилигидадир. Демак, хаётий юксакликка эришиш 
либидо конуниятлари оркали юз беради. Жумладан, К.Юнг уз 
хулосаларини к,адимги Хитой фалсафасидаги «дао» хакидаги 
манбалар билан ва кддимги Хиндистондаги илохий китоблардан 
келтирилган иловалар билан асослайди. Умуман олганда, унинг 
психологик холатларга багишланган таткдкоти бутун жахон 
фалсафасини рухий жихатдан боглаш мумкинлигини исботлаб 
беришга кдратилган. Юнг нафакат фалсафанинг, балки инсон­
нинг рухий олами хамда бутун борлицнинг рухий олами ягона- 
лигини хам ЯК.К.ОЛ намоён этди.
Э. 
Фроммнинг мухаббат хакидаги карашлари. 
Фрейднинг шо- 
гирди Эрих Фромм психоанализ таълимотини ривожлантиришда 
устозининг факат биологик ва хирсий услубини олмай, балки 
ижтимоий далилларига асосланишга хам харакат килди. Фромм 
таълимотида диннинг келиб чикиши сабаблари Фрейд фикри- 
дан узгача, купрок инсон онгида ётган табиий офатлар олди­
даги 
КУРКУВ 
ва худога нисбатан булган мухаббат ва хайикиш 
туйгуларига асосланди. Бу гоялар Фроммнинг «Исо акидаси» 
номли асарида акс этган. Бу асарда, жумладан Фромм христиан 
дини келиб чикишининг ижтимоий сабабларини очишга харакат 

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish