Тузувчидан Ушбу "Электр схемаларни ўқиш"


 Электрон ва микроэлектрон блокли электр қурилма схемалари



Download 3,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/44
Sana30.05.2022
Hajmi3,33 Mb.
#620872
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   44
Bog'liq
Электр схемаларни ўқиш 2

16. Электрон ва микроэлектрон блокли электр қурилма схемалари 
Юқорида кўриб чиқилган принципиал схемалар электромеханик 
қурилмаларни тузилишини акс этган. Уларда кўрсатилган асосий 
элементлар электромагнит контактор, реле , электр юритмали контактор 
ва шунга ўхшаш қурилмалардан иборат бўлган. Схемаларда 
қурилмаларнинг сезувчи ва бажарувчи қисмлари кўрсатилган холос. 
Коммутацион қурилмалар ишини мукаммаллаштириш мақсадида ҳамда 
уларни назорати ва ҳимояларини ишонарли қилиш учун уларнинг 
таркибига электрон қурилмалар киритилган. 
Электрон қурилмалар ҳар бири ўз вазифасига эга бўлган электрон 
компонентлардан иборат бўлади. 


61 
Кучланиш ва ток манбалари, вақт релеси, ўлчаш релелари, импульс 
ўзгартгичлари ва шунга ўхшаш қурилмалар электрон компонентлардар 
тузилган бўлади. 
Мисол тариқасида “Логика Т” сериясидаги унификация қилинган 
яримўтказгичли элементларда йиғилган релели ҳимоя қурилмалар 
схемасини кўриб чиқамиз. 
“Логика Т” элементларида йиғилган W линиясини максимал токдан ҳимоя 
қилиш қурилмаларининг принципиал схемаси Т205 – реле ва Т305 – вақт 
релесидан иборат (37-расм). 
37-расм. “Логика-Т”сериядаги элементлардан тузилган линиянинг 
максимал токдан ҳимоя қилиш қурилмасининг принципиал схемаси 
Ҳар бир фазанинг токли органи (37-расмда фақат С фазаси 
кўрсатилган) Т205 релели элементи, шу релели элементни ишга тушириш 
токини ўрнатиш учун ишлатиладиган ўзгарувчан қаршиликли R3 ва R4 
ўзгармас қаршиликли резисторлар, UD тўғрилагичи, С1 текисловчи 
фильтр конденсатори ва Т мувофиқлантирувчи трансформатордан иборат. 
Ҳимоя қурилмаси ТА токли трансформатор орқали фазага уланган. 
Т трансформатори R3 ва R4 резисторлари билан ТА токли 
трансформатор қаршилигини Т205 релели элемент қаршилиги билан 
мувофиқлаштириш учун ишлатилади. Ҳимояланган линиядаги ток 
ҳимояни ишга тушиш токи қийматидан кичик бўлганида Т205 релели 
элементнинг чиқишидаги (8 - терминал) кучланиш нолга яқин бўлади, 
линиядаги ток ўрнатилган қийматига етган ёки ундан ортиб кетган 
ҳолларда кучланиш 4,5 V қийматига кўтарилади. Бу кучланиш вақт 
релесининг 7 (бошқа фазалар учун 3 ва 5) терминалига берилади ва релени 
ишга туширишга етарли бўлади. Шунда реле ўрнатилган вақт ўтиши 
билан қувват занжирларини узиб қўяди. Ўрнатилган вақт С2 конденсатор 


62 
сиғими ва R6 резистор қаршилига боғлиқ бўлади. Резистор қаршилигини 
ўзгартириб, вақтни ўзгартириш мумкин. 
Т305 релеси ишга тушиши билан унинг чиқишида К1 релесини ишга 
туширишга етарли бўлган кучланиш пайдо бўлади. К1 релеси ишга 
тушиб, К2 релесини ишга туширади. К2 релесининг контактлари уланиб,Q 
ўчиргичини узиш YAT электромагнитига манба беради ва шунда ўчиргич 
узилади. 
38-расм.Т205 яримўтказгичли релели элементнинг принципиал схемаси 
39-расм. Т305 яримўтказгичли вақт релесининг принципиал схемаси 


63 
Бу унификация қилинган элементларни манба билан таъминлаш учун 
керак бўлган 12 ва 6 V кучланиш 24 V кучланишдан Т501 ва Т502 
стабилизаторлари воситасида олинади. YAT электромагнити Q автоматик 
ўчиргичининг +ЕС ва – ЕС ўзгармас ток шинкалардан манба олади (23 ва 
36-расмлар). 
Т205 ва Т305 реле ва вақт релеси унификация қилинган элементларнинг 
принципиал схемалари 38 ва 38-расмларда келтирилган. 
Замонавий электрон қурилмаларда интеграл микросхемалар 
ишлатилади. Бу микросхемалар аниқ бир функцияни бажаради. Улар 
кучайтириши, гармоник сигнал ёки импульслар ишлаб чиқариши, 
кучланиш ва токни стабилизация қилиши мумкин. Мисол тариқасида 
1КТ491 (ток коммутатори) ва 1УТ401 (операцион кучайтиргич) 
микросхемаларнинг принципиал схемаларини кўриб чиқайлик. 
1КТ491 интеграл микросхемасида йиғилган импульслар генераторининг 
принципиал схемаси 40-расмда келтирилган.
Шу микросхема тўрт занжирни бошқариш коммутаторида ҳам 
ишлатилган. Микросхеманинг 4,7,8 ва 11 киришдарига импульслар бериб, 
унинг 2,5,10 ва 13 чиқишларига уланган схемаларни бошқариш мумкин. 
40-расм. 1КТ491 микросхемасида 41-расм. 1КТ491 микросхемасида
йиғилган импульслар генератори йиғилган бошқариш схемаи 
Интеграл микросхеманинг принципиал схемаси 42-расмда кўрсатилган. 
1УТ401 операцион кучайтиргич микросхемасининг принципиал схемаси 
43-расмда келтирилган. 
Микросхеманинг 9 ва 10 терминаллари – кириш, 5 – чиқиш.
1- терминалига кучланиш манбасининг мусбат (+) қутби уланади, 7 – 
минус (- ), 4 – умумий. 
44 – расмда 1УТ401 микросхемада йиғилган кучланиш стабилизаторининг 
принципиал схемаси келтирилган. Стабилизатор киришидаги кучланиш 
U
кир
17 дан 27 Vгача ўзгарса ҳам унинг чиқишидаги кучланиш
U
чиқ
= 12,6 V бўлади. 


64 
1УТ401 микросхемасида йиғилган хотирада сақловчи амперметр назорат 
остидаги занжир узилишидан сўнг маълум вақт давомида ундаги ток 
қийматини кўрсатиб туради (45-расм).
42-расм. 1КТ491 интеграл микросхемасининг электр схемаси 
43-расм. 1УТ401 интеграл микросхемасининг электр схемаси 
Ўлчанадиган ток қийматига пропорционал бўлган схемадаги R1 ва R2 
резисторларда ҳосил бўладиган кучланиш тушуви D интеграл 
микросхема киришларига (9 ва 10) берилади. Шунда микросхеманинг 
чиқишида (5 – терминал) шу ўлчанган ток қийматига пропорционал 
бўлган кучланиш ҳосил бўлади. Шу қийматга эга бўлган кучланишгача С2 
конденсатор зарядланади ва V5 майдон эффектли транзистор затворида 
шу кучланишни сақлаб туради. Назорат остидаги занжир ўчирилганига 
қарамай бу кучланиш маълум вақт сақланиб турилади. Бу ҳолат Р ўлчаш 
воситасидаги кўрсатгични ёзиб олиш имконини беради, чунки майдон 


65 
транзистори орқали оқиб ўтган ток қиймати шу вақт давомида 
ўзгармасдан туради. S коммутаторини уланиши билан С2 конденсатори
R15 резистори билан қисқа туташтирилиб, разрядланади. Шунда ўлчаш 
асбоби занжирдаги токни кўрсатишда давом этади . 
44-расм. 1УТ401 микросхемасида йиғилган кучланиш стабилизаторининг 
принципиал схемаси 
45-расм.1УТ401 микросхемасида йиғилган хотирада сақловчи амперметр 
принципиал схемаси 


66 

Download 3,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish