Тузувчидан Ушбу "Электр схемаларни ўқиш"



Download 3,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/44
Sana30.05.2022
Hajmi3,33 Mb.
#620872
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   44
Bog'liq
Электр схемаларни ўқиш 2

Q ўчиргичи уланишида
аввал SA коммутатори В
1
(улашга тайёр) 
позициясига ўрнатилади. Бунинг учун унинг дастаги соат стрелкаси 
йўналишида 90° бурчакка буралади. Натижада, унинг 1 – 2 ва 9 – 10 
контактлари узилади, 3 – 4 ва 7 – 8 контактлари уланади, HL1 лампаси SA 
коммутаторнинг 3 – 4 контактлари ва F4 сақлагичи орқали (+) ЕР 
“липиллаш” шинкасига уланади ва липиллашни бошлайди ( муддатга ёниб, 
ўчиб туради ). Лампанинг бу сигнали SA коммутаторининг дастаги 
номувофиқ турганидан далолат беради (дастакнинг вертикал ҳолати юқори 
вольтли Q ўчиргичи уланганлигини билдиради, лекин бу ҳолда у хали 
уланмаган бўлади). 
Дастакни яна 45° бурчакка бураб, В
2
(улансин) позициясига ўтказилади. 
Шунда КМ контакторининг улаш ва ишга тушириш занжиридаги 
юритманинг YAC улаш электромагнит занжиридаги коммутаторнинг 5 – 6 
контактлари уланади ва шу билан Q ўчиргичи уланади ва унинг ёрдамчи 
контактлари ўз ҳолатини ўзгартиради (Q:1 ва Q:3 узилади, Q:2 уланади). 
HL1 лампаси ўчиб, HL2 лампаси ёнади (занжири: +ЕС шинкаси, F1 
сақлагичи, SA коммутаторнинг 7 – 8 контактлари, HL2 лампаси, R2 


57 
резистори, ўчиргичнинг ёрдамчи Q:2 контакти, YAT ўчириш 
электромагнити, F2 сақлагичи ва – ЕС шинкаси). Бу лампанинг ёниб 
туриши ўчиргич Q уланган ва унинг ўчириш занжирлари бутлигини 
кўрсатади. Шундан сўнг коммутатор дастаги қўйиб юборилса у вертикал 
ҳолатига ўзи қайтиб келади ва коммутатор В (уланган) ҳолатига туради 
унинг 3 – 4, 7 – 8 ва 13 – 14 контактлари уланади.
Ўчиргич SA коммутатори воситасида дистанцион усулда ёки автоматик 
ҳимоя томонидан ўчирилиши мумкин. 
* Ўчиргични дистанцион усулда ўчириш
учун аввал SA 
коммутаторининг дастаги соат стрелкасига қарши йўналишда 90° бурчакка 
буралиб О
1
(ўчиришга тайёр) позициясига ўтказилади. Шунда 
коммутаторнинг 3 – 4, 7 – 8, ва 13 – 14 контактлари узилади, 1 – 2 ва 9 – 10 
контактлар бўлса уланади, HL2 лампаси 9 – 10 контактлар ва F4 сақлагич 
орқали (+) ЕР “липиллаш” шинкасига уланади ва липиллашни бошлайди. 
Лампанинг бу сигнали SA коммутаторнинг дастаги номувофиқ 
жойдалигини билдиради ( дастакнинг горизонтал ҳолати ўчиргичнинг 
ўчирилган ҳолатида эканлигини кўрсатади). 
Дастакни яна 45° бурчакка бураб, коммутаторни О
2
(ўчирилсин) 
ҳолатига ўтказилади. Шунда коммутаторнинг 11 – 12 контактлари уланиб Q 
ўчиргич юритмасининг YAT ўчириш электромагнитига кучланиш келиб, 
уни ишга туширади ва шу билан ўчиргични узади. Натижада унинг ёрдамчи 
Q:1 ва Q:3 контактлари уланиб, Q:2 узилади, HL2 лампа ўчади, HL1 лампа 
ёниб қолади. Бу ўчирилган ҳолатнинг белгиси бўлади. 
* Ўчиргич автоматик равишда ўчирилганида KL чиқиш ҳимоя релесининг 
7 – 8 контактлари уланиб, YAT ўчириш электромагнит занжирини 
туташтиради. Бунинг натижасида ўчиргич узилади ва унинг ёрдамчи 
контактлари ўз ҳолатини ўзгартиради (Q:1 ва Q:3 уланади, Q:2 – узилади). 
SA коммутатори В (уланган) позициясида қолгани сабабли унинг 3 – 4,
7 – 8 ва 13 – 14 контактлари уланган ҳолатда бўлади, HL1 лампаси (+) ЕР 
“липиллаш” шинкасидан манба олгани сабабли липиллаб, ўчиргич авария 
ҳолатида ўчирилганини кўрсатиб туради. HL2 лампасини Q:2 контакт 
ўчириб қўяди. Бундан ташқари, +ЕН шинкаси, коммутаторнинг 13 – 14 
контактлари, ўчиргичнинг Q:3 контактлари ва ЕНА шинкасидан иборат 
бўлган занжир авария товушли сигнализациясига манба беради. 
Шундай бўлиб, ўчиргичнинг авария натижасида ўчирилганлигини HL1 
лампасининг ёниб ўчиб туришидан ва товушли сирена сигналидан билиб 
олиш мумкин.
Уланиш занжиридаги YAT ўчириш электромагнитинингYAT:1 контакти ва 
уланиш занжирига улаши мумкин бўлган YAT:2 контакти SA коммутатори 
узоқ вақт давомида В
2
позициясида ушлаб турилган ҳолларда вужудга 
келиши мумкин бўлган қисқа туташувдан блокировка қилади ( шу билан Q 
ўчиргични уланишига команда бериб туради). Қисқа туташув вақтида 
ўчиргич тинмай ўчирилиб, уланиб туришига тўғри келади. 
Бундай ҳолларда ўчиргич уланиши билан қисқа туташув содир бўлиб 
ҳимояни ишга солади. Ҳимоя ўчиргични автоматик равишда узиб қўяди ва 


58 
ўчириш электромагнити ишга тушган вақтида унинг YAT:1 контакти 
узилиб, уланиш занжирини узиб қўяди, YAT:2 контакти уланади. Шунда 
ток +ЕС шинкаси, F1 сақлагичи, SA коммутаторининг 5 – 6 контактлари, 
YAT ўчирувчи электромагнитнинг YAT:2 контакти, F2 сақлагичи ва – EC 
шинкасидан ташкил топган занжир орқали оқади. Фақат коммутатор В
1
позициясига қайтиб келганида ёки О позициясига ўтказилганида ўчирувчи 
электромагнитининг манбаси олиб қўйилади ва унинг YAT:1 контакти 
уланиб, YAT:2 контакти узилади.
36-расмдаги схемани ўрганишда шунга аҳамият бериш керакки, унда 
ўтказгичларнинг электр уланиши, шинкалардан шохланиб кетган жойлари , 
симларни уланган ерлари ҳамда SA коммутатордаги позицияларда 
уланадиган контактлар нуқталар билан белгиланган. SA коммутатордаги 
стрелкалар дастакнинг мустақил равишда В
2
позициясидан В позициясига 
ва О
2
позициясидан О позициясига қайтиб келишини кўрсатади. SA 
коммутатори ва KL релесининг чиқиш контактлари заводда белгиланган 
бўлгани туфайли схеманинг позицион белгиларида алоҳида тартиб 
рақамлари ишлатилмаган. 
23-расмда келтирилган юқори вольтли ўчиргични дистанцион бошқариш 
схемасини батавсиллоқ кўриб чиқамиз 
Бу схемани эътиборга сазоворлиги шундаки, унда Q ўчиргичини улаш 
ёки узиш, КТС релесини “Ўчирилсин”, КСС релесини “Улансин” ҳамда 
KQC релесини “Уланган” ва KQT релесини “Узилган” ҳолатига ўтказиш 
учун берилган охирги командани фиксация қиладиган икки позицияли KQQ 
релеси ишлатилган.


Download 3,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish