ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
107
3. Д а в р и й ю в и л а д и г а н т и п(НК-1, баъзан 1,2-0,8 гача ўзгариб
туради). Тупроқнинг сизот сувларига қадарли ювилиши даврий бўлиб, фақат
атмосфера ѐғинлари миқдори буғланишга нисбатан кўп бўлган йиллардагина
руй беради. Сизот сувлари сатҳи, капилляр кайма одатда ўсимлик
илдиз
системаси тарқаладиган қатламдан пастда бўлади. Юқори намлик
натижасида тупроқнинг ювилиши бир неча йил давомида (даврий) 1-2 марта
бўлиб туради. Бу типдаги сув режими урмон дашт (урмон сур
тусли
тупроқлари) ва шимолий тупроқлар (подзоллашган ва ишқорсизланган қора
тупроқлар) зоналари учун характерли.
4. Ю в и л м а й д и г а н т и п (НК<1). Бундай типдаги сув режимида
тупроқ -грунт қатламлари сизот сувига қадарли ҳеч қачон ювилмайди. Демак,
ѐғинлар ҳисобидаги намлик тупроқнинг юқори қатламларида тупланиб, сизот
сувига қадар етиб бормайди (31б-расм). Атмосфера ѐғинлари
туфайли
намланган қатлам билан сизот суви жойлашган горизонт оралиГида деярли
қуруқ,
кўпинча
сулиш
намлиги
миқдорига
яқин
нам
қатлам
бўлади(Г.Н.Высоцкий буйича "ўлик" горизонт). .
Шундай қилиб, тупроқнинг юқори қатламлардаги моддалар ювилиб,
сизот сувигача етиб бормайди. Ювилмайдиган сув режими қуруқ иқлимли ва
сизот сувлари чуқур жойлашган дашт, қуруқ дашт ва чул зоналаридаги қора
тупроқ, каштан, қўнғир тусли тупроқ,бўз тупроқлар ва сур қўнғир тусли
тупроқлар учун характерли. Санаб ўтилган тупроқ қаторлари буйича
атмосфера ѐғинлари камайиб, буғланиш эса ошиб боради ҳамда намланиш
коэффициенти 0,6 дан 0,1 гача камаяди. Тупроқ-грунт қатламларидаги нам
айланиши 4 м (дашт қора тупроқлари) дан 1 м гача (чул-дашт, чул тупроқ
лари) бўлади. Баҳор мавсумида тупроқда тўпланган нам заҳираси
транспирацияга ва физик буғланишга сарфланиб, кўзга
бориб эса жуда кам
қолади, чалачул ва чул зоналарида ерларни суғормасдан туриб, деҳқончилик
қилиб булмайди.
5. Т е р л а й д и г а н т и п (НК<1). Чала чул ва чул зоналарининг сизот
сувлари яқин бўлган шароитда терлайдиган сув режими юзага келади(31
в
-
расм). Капиллярлар орқали кўтарилаѐтган сув физик буғғланиб, тупроқ гуѐ
терлагандек бўлиб туради. Тупроқ ва ўсимликдан буғланаѐтган сув миқдори,
тушаѐтган атмосфера ѐғинига нисбатан анча кўп бўлади. Сизот сувлари
минераллашганда тупроқда сувда осон эрийдиган тўзлар тупланиб, ер
шурланади. Ер ости сувлари чучук булса она жинс таркибида тўз булмасада,
мергелланиш ҳамда глейланиш жараѐнлари кечади.
6. И р р и г а ц и о н т и п. Суғориб деҳқончилик қилинадиган шароитда
тупроқнинг қушимча равишда намланиши натижасида руй беради. Ўсиш
даврида тупроқнинг кўплаб маротаба
намланиши - бу типдаги сув
режимининг муҳим хусусиятидир. Суғоришнинг турли даврларида ҳар хил
типдаги сув режими типлари юзага келади. Суғорилаѐтган даврда дастлаб
ювиладиган тип шаклланиб, кейин ювилмайдиган ва
терлайдиган сув
режимлари билан алмашинади, натижада тупроқда намнинг даврий
кўтарилиб ва пасайиб туриши юзага келади.