Тошкент тиббиёт академияси п. Р. Алимходжаева, Н. М. Туйчибаева, А. А. Абдувалиев, М. С. Гильдиева


-расм. 6-хромасома қисқа елкасидаги HLA-тизим уч сохаси. 2-расм



Download 11,61 Mb.
bet49/89
Sana24.02.2022
Hajmi11,61 Mb.
#187443
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   89
Bog'liq
alimhojaeva uchebnik genetika uzb

1-расм. 6-хромасома қисқа елкасидаги HLA-тизим уч сохаси.



2-расм. I ва II синф HLA антигенлари молекуласининг тузилиши.

Бу сохалар қуйидагича номланади: 1-синф, 2-синф, 3-синф (I-синф, II-синф, III-синф). Бу сохага генлар ва локуслар киради. Хар бир HLA-ген номига локуснинг харфли (А,В,С) ва рақамли белгиси қўйилади, масалан: HLA-A3, HLA-B27, HLA-C2 ва бошқалар. Ген билан кодланувчи антигенлар ҳам бир хилда номланади. D локусда 3 сублокус аниқланган (DP, DQ, DR).


БЖССТ томонидан тасдиқланган рўйхатда 138 та HLA антигенлар мавжуд. Бироқ, сўнгги йилларда ДНК-типлаш, яъни генларни ўзини ўрганиш имконияти 200 дан ортиқ аллеллар мавжудлигини аниқлашга имкон берди.
I синфга HLA -А, -В ва -С локуслар мансуб. Инсоннинг асосий гистомослик комплексининг ушбу учта локуси трансплантацион антигенлар синтезини назорат қилади ва уларни серологик усуллар ёрдамида аниқлаш мумкин (CD – Serological Determined). I синфдаги HLA антигени молекуласи 2 та суббирликдан иборат: α- ва β-занжир (2-расм). Оғир ёки α-занжир 3 та ҳужайрадан ташқари бўлаклардан - α1, α2 ва α3 (экстрацеллюляр доменлар) , ҳужайра мембранасига мансуб кичик қисмдан (трансмембран домен) ва ҳужайра ичи қисмидан (цитоплазматик қисм) иборат. Енгил занжир – β2-микроглобулин, α-занжир билан ноковалент боғланган, ҳужайра мембранаси билан эса - боғланмаган.
α1 ва α2 доменлар чуқурлик ҳосил қилиб, унда 8-10 аминокислотадан иборат пептид (антиген сохаси) жойлашади. Бу чуқурлик пептид боғловчи шлейфт (ингл. cleft) деб аталади.
I синф янги HLA антигенларига MIC и HLA-G мансуб бўлиб, ҳозирги вақтда улар тўғрисида маълумотлар кам. Шуни таъкидлаш жоизки, ноклассик деб аталувчи HLA-G фақат трофобласт ҳужайралари юзасида аниқланган ва у ҳомила антигенларига онанинг толерантлигини таъминлайди.
HLA тизимининг 2-синф сохаси (D-регион) трансплантацион антигенларни кодловчи 3 сублокусдан иборат: DR, DQ, DP. Бу антигенлар ҳужайра воситали аниқланувчи усуллар билан топилувчи антигенларга кириб, айнан лимфоцитлар аралаш культураси реакциялари билан аниқланади (ингл. Mixed lymphocyte culture – MLC). Сўнгги йилларда яна HLA -DM, -DN локуслар, ҳамда ТАР ва LMP локуслар топилган (ҳужайрада экспрессияланмаган). DP, DQ, DR лар улар сирасига киради
Яқин йилларда DR ва DQ антигенларини идентификациялаш имконини берувчи антителолар аниқланди. Шунинг учун хозирги кунда 2-синф антигенларини нафақат ҳужайра воситасида аниқланувчи усуллар, балки серологик, хамда 1 синф НLA антигенлари билан хам аниқланмоқда.
2-синфдаги HLA молекулалари гетеродимер гликопротеид бўлиб, 2 та турли α ва β занжирдан иборат (2-расм). Хар бир занжир 2 та N-терминал учидаги α1 ва β1, ҳужайрадан ташқари α2 ва β2 домендан иборат (ҳужайра мембранасига яқин). Бундан ташқари трансмембран ва цитоплазматик сохалар мавжуд бўлиб, α1 ва β1-доменлар чуқурликлар ҳосил қилиб, улар 30 та аминокислота қолдиқларидан иборат пептидлар билан бирикади.



3-расм. III синф HLA сохасининг структур генлари.

МНС-II оқсиллари барча ҳужайраларда ҳам экспрессияланмаган. II синф HLA молекулалари кўп миқдорда дендрит ҳужайраларда, макрофагларда ва В-лимфоцитларда иштирок этади, яъни иммун реакция вақтида Т-лимфоцит хелпер билан таъсирлашувчи ҳужайраларда мавжуддир. Одатда Т-лимфоцитлар 2 синфдаги антигенларга эга эмас, балки митогенлар билан стимулланганда ИЛ-2 хам 2 синфдаги HLA молекулаларини экспрессиялаши мумкин.


Шуни таъкидлаш лозимки, интерферонларнинг барча 3 турлари хар хил ҳужайралар мембранасида I синф HLA молекулалари экспрессиясини кучайтиради. γ-интерферон Т- ва В-лимфоцитларда 1 синф молекулалари экспрессиясини сезиларли тарзда кучайтиради, лекин хавфли ўсма ҳужайралари бундан мустасно (нейробластома ваи меланома).
Баъзан 1 ва 2 синф HLA молекулалари экспрессиясини туғма бузилиши аниқланади, бу эса “ялонғоч лимфоцитлар синдроми” ривожланишига олиб келади.

Download 11,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish