Тошкент тиббиёт академияси п. Р. Алимходжаева, Н. М. Туйчибаева, А. А. Абдувалиев, М. С. Гильдиева



Download 11,61 Mb.
bet48/89
Sana24.02.2022
Hajmi11,61 Mb.
#187443
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   89
Bog'liq
alimhojaeva uchebnik genetika uzb

6. Лактоз оперон назарияси бўйича (Жакоб, Моно, 1961), лактоза Escherichia coli да индуктор бўлиб, у ҳужайрага атроф-муҳитдан тушади. Лактоза қандай қилиб уни парчаловчи ферментлар синтезини индукциялайди, яъни оперонга киритади?
A. Оператор билан бириктиради
B. Ген-регулятор билан бириктиради
C. Проматор билан бириктиради
D. Структур ген билан бириктиради
E. Репрессор-оқсил билан бириктиради
7. Маълумки, фенилкетонурия, фенилаланин алмашинуви ва унинг парчаланишига жавобгар ген мутацияси оқибатида келиб чиқади. Фенилкетонурияга олиб келувчи фенилаланин алмашинувининг йўлини танланг:
A. Фенилаланин → тирозин → тироксин
B. Фенилаланин → тироксин → норадреналин
C. Фенилаланин → тироксин → алкаптон
D. Фенилаланин → фенилпируват → кетокислота
E. Фенилаланин → тирозин → меланин
8. Уч ойлик чақалоқ сийдиги тахлилида гомогентизинат кислотаси миқдорини кўплиги аниқланди, сийдик хавода турганида қорайиб қолди. Юқоридаги ўзгаришлар қайси касалликлардан бирига хос?
A. Алкаптонурия
B. Альбинизм
C. Аминоацидурия
D. Цистинурия
E. Фенилкетонурия
9. Чақалоқда туғилгандан кейин сийдик реакцияси 10% темир хлорид эритмасига ижобий бўлди. Бу ҳолат қайси ирсий касалликка хос?
A. Алкаптонурия
B. Тирозиноз
C. Қандли диабет (ирсий шакли)
D. Фенилкетонурия
E. Галактоземия
10. Кекса ёшли аёлга модда алмашинуви бузилиши билан боғлиқ бўлган Конавалов-Вильсон касаллиги ташхиси қўйилди. Қайси моддалар алмашинувининг бузилиши ушбу касалликни келтириб чиқаради?
A. Минерал
B. Аминокислота
C. Углевод
D. Липид
E. Оқсил
7 БОБ. ИММУНОГЕНЕТИК УСУЛ

Инсоннинг ирсий тахлиллари учун қўлланилувчи иммуноаналитик усуллар доирасида амалга оширилувчи иммуногенетик усул асосида антителоларни антигенлар билан махсус боғланиш реакцияларини ўтказиш йўли билан аниқ бир геннинг бирламчи маҳсулотларини меъёрий ёки ўзгарган функционал фаоллигининг текширилувчи субъект (пробанд) фенотипида аниқлаш ётади.


Гибрид олиш технологияларида мақсадга йўналтирилган соматик ҳужайраларни клонлаштириш ва селекциялаш асосида амалга оширилган ишлар натижасида иммуногенетик усулларни қўллаш самарадорлиги ортиб бормоқда. Чунончи, гибридома бир хужайра – асосчининг (чегараланмаган пролиферация хусусиятига эга ўсма ҳужайраси гибриди ва антител синтезловчи меъёрий даражадаги иммун лимофоцит) кўп марталаб кетма-кет бўлиш йўли билан олинган ҳужайра клони саналиб, унинг барча ҳужайралари маълум бир антитело ёки бошқача айтганда, бир хил иммуноглобулинларнинг тоза препаратидир. Гибридома томонидан ҳосил қилинган антитело моноклонал деб аталади ва фақат ўз антигенлари билан реакцияга киришади. Бу билан худди шундай оқсил саналувчи ва бир вақтни ўзида текширилувчи геннинг бирламчи маҳсулоти саналувчи оқсилнинг юқори даражадаги ишонарли детекция даражасига эришилади. “Антиген-моноклонал антитело” реакциясини визуализацияси мақсадида антиген ёки антитело радиофаол изотоп (радиоиммун вариант), бўялувчи маҳсулот ҳосил бўлиши билан субстратни ўзгаришини таъминловчи фермент (иммунофермент вариант) ёки флюорохром (иммунофлюоресцент вариант) билан нишонланади. Шундай қилиб, моноклонал антителолар молекуляр зонд вазифасини бажарадилар.
Иммуногенетик усул тўрт муаммони ўрганиш учун қўлланилади:

  • Ирсий гистомослик;

  • иммуноглобулин ва бошқа иммунологик жиҳатдан аҳамиятли бўлган молекулалар тузилишини ирсий назорат қилиш учун;

  • иммун жавоб кучини ирсий назорат қилиш учун

  • антигенлар ирсиятини аниқлаш учун.

Ушбу муаммолардан биринчиси қуйидаги тадқиқотлар йўналишлари билан боғлиқ бўлиб, унинг вазифаси – турлар ичидаги тўқималарни кўчириб ўтказишда тўқималар мос келмаслиги сабабларини тушуниш – 30 йилларда туғилди. Тажрибалар ҳужайра тузилмалари юзаларини назорат қилувчи генлар комплексини – гистомослик молекулалари (антигенлар) очилишига олиб келиб, улар бегона тўқималарни мос келмалиги иммун реакцияларини келтириб чиқаради.
Иммуногенетиканинг иккинчи муаммоси иммуноглобулинларнинг геном тузилишини ўрганиш билан боғлиқдир. У антителолар молекуляр тузилиш хусусиятларини аниқлашдан сўнг ва улар тузилмаларинининг ирсий асослари тўғрисидаги назарий билимлар асосида 60 йиллар ўрталарида пайдо бўлди.
Иммун жавоб кучини ирсий назорат қилишни ўрганиш (юқорида санаб ўтилган муаммолардан учинчиси) 60-йилларда мустақил йўналиш сифатида бошланди ва Т-ҳужайра антигенларини таниб олиш механизмларини аниқлашга қаратилган муаммо билан қўшилиб кетди.
Бизнинг асримиз бошларида К.Ландштейнер томонидан инсон қон гурухлари АВО тизими очилди. Айни вақтда П.Наттол инсон ва маймун қон зардоби оқсилларининг антигенлик хусусиятларини таққосий равишда ўрганди. Ушбу йўналишдаги тадқиқотлар организм ҳужайра, тўқима ва суюқликларининг ирсий антигенлари тавсифи ва функцияларини аниқлаш мақсадида қатор вазифалар шаклланишига олиб келди. Номаълум антигенга специфик бўлган антителоларни қўллаш асосий масалаларда бири хисобланди. Иммунизацияланган лаборатор ҳайвонлар қон зардобидан антителолар олинди. Бу йўналишдаги барча изланишлар услубий жиҳатдан серология, кейинчалик антигенлар генетикаси деб атала бошлади.
Гистомослик асосий комплекси – ГМАК (ингл. МНС – Major Histocompatibility Complex) аъзоларни кўчириб ўтказишда тўқималар гистомослигини белгиловчи ва трансплантантларни қабул қилинмаслиги реакцияларини кучайтирувчи антигенлар синтезини назорат қилувчи генлар тизимидир. Трансплантантларни қабул қилинмаслиги реакцияларини индуцирловчи ҳужайралар цитомембранасининг юза тузилмалари гистомослик антигенлари, уларни кодловчи генлар эса гистомослик генлари – Н-генлар (Histocompatibility) деб номланди. Гистомослик антигенларини кашф этилиши трансплантацион иммунология ривожланиши учун асос бўлиб хизмат қилди. Кейинчалик эса гистомослик комплекси иммун тизим фаолиятини, аввало иммунитетнинг Т-тизими белгиловчи асосий ирсий тизим эканлиги исботланди. ГМАК иммун жавобни бошқаради, “ўзиники” ва “бегонани” таниб олиш хусусиятини кодлайди, бегона ҳужайраларни “кўчиб” тушишига олиб келади, иммун тизимнинг қатор молекулаларини синтезлаш хусусиятига эга. У инсонни бир қатор касалликларга (қандли диабет, хавфли ўсмалар, артритлар, амилоидоз, юрак-қон томир тизими касалликлари, буйрак ва х.о.) мойиллигини белгилайди.
Трансплантацион антигенлар барча ядро тутувчи ҳужайралар юзасида бўлади (экспрессияланади). Бироқ, уларнинг миқдори тўқималарда турличадир. Инсонда уларнинг энг кўп миқдори лимфоид тўқимада (лимфоцит ва макрофаглар) учрайди. Бошқа аъзолар ҳужайраларида камайиб бориш тартиби бўйича МНС антигенлари қуйидагича жойлашган: жигар, ўпка, ичак, буйрак, юрак, ошқозон, аорта, мия. HLA классик антигенлари ёғ тўқимаси ва эритроцитларда, ҳамда трофобласт хужайралари ва нейронларда деярли учрамайди.
Инсонларда гистомослик асосий тизими HLA-тизим деб аталади (Human Leukocyte Antigens) (1-расм). Бу гистомослик антигенлари синтезини назорат этувчи генлар тизимидир. У 6-хромасома қисқа елкасида жойлашган учта сохадан иборат.





Download 11,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish