Тошкент — «МЕҲнат» —1986



Download 2,23 Mb.
bet44/85
Sana13.07.2022
Hajmi2,23 Mb.
#790250
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   85
Bog'liq
энтомология 11

/ — кисқич; 2 — газли томизгич; 3 — тур учун ил-гак; 4 — ҳашаротли пробирка; 5 — тррдиги кузати-ладнгин . ҳашарот; fi — ўюпчи калий; 7 —доимий ҳпжмли гиэли пробирки; В — моиомотр.
ки ички ва ташқи осмотик босим бир хил бўлади.
5. Ҳашаротларда кон айланиши билан танишиш учун тирик тут ипак ңуртининг елка томонига диққат би­лан қаралади. Бунда елка кон томи-рида қоннинг орқа томонидан олдинги томонига ҳаракатланаётганини кўриш мумкин. Бундан ташқари, кўл лу-паси ёрдамида ҳар бир бўғимга диқ-қат билан назар ташлаб, крн томири камераларининг қисқариш ва кенгайи-шитш кўриш мумкин.
5- иш. Нафас олиш физиологияси
лар, чигирткалар, ҳашаротларнинг нафас олиши 'Қрога микрореспиромет­ри ёрдамида ўрганилади (24- расм).
Иш тартиби

  1. Бир хил ҳажмли иккита пробир­кага бир хил миқдорда КОН эритмаси-дан солинади ва иккинчи пробиркага юпқа сеткага ҳашарот жойлаштири-лади. Сўнг иккала пробирка моно-метрга уланади. Юкрридаги резина найнинг қисқичи 1 беркитилади (24-расм). Ҳашарот нафас олиши натижа­сида ажралиб чиқңан С02 гази про­биркадаги КОН эритмасини сингди-ради. Натижада ҳашарот бор пробир­када сийраклашган бўшлиқ хрсил бўлиб, монометрдаги спирт сатҳи ўз-гаради. Монометрдаги кўрсатгичга ка--раб газ алмашиш интенсивлигини аниқлаш мумкин.

  2. Кўп ҳашаротларни ритмик на­фас олиш ҳаракатини қорин бўғимла-ридаги тергит ва стернитларнинг ҳара-катига (кўтарилиши ва пасайишига) қараб аниқлаш мумкин.

Бунинг учун чигиртканинг бир минутдаги ритмик нафас олиш ҳара-кати санаб чиқилади. Сўнгра ҳашарот стаканга солинади ва уни докага ўраб 60° ли иссиқ сувга ботирилади ва бир минутдаги ритмик нафас олиш ҳара-кати санаб чикилади, бу оддий ҳолат-даги нафас олиш сони билан солиш-тирилади. Бу жараён 5—10 марта такрорланади.

Ill қисм
ҲАШАРОТЛАР БИОЛОГИЯСИ

Биология (грекча bios — ҳа-ёт, logos — фан) — тирик мавжудот-ларнинг ҳаёти ва ривожланиш қону-ниятларини ўрганадиган фан.
Ҳашаротлар биологияси уларнинг индивидуал ривожланиш хусусиятла-рини ва улар билан бөғлиқ ҳодиса-ларни ҳамда фаслли, йиллик ҳаёт циклини ва полиморфизмини ўрга-тади.
Кўп ҳайвонлар сингари ҳашарот-ларда индивидуал ривожланиш про-цессини ёки онтогенез, икки давр — эмбриона л, яъни тухум
Тухумнинг тузилиши. Ҳашаротларнинг тухуми йирик ҳу-жайра бўлиб, протоплазма ва я д р о д а н ташқари эмбрионнинг озиқланиши ва ривожланиш учун зарур бўлган дейтоплазма ёки сариғликдан ташкил топган. Булардан ташқари, баъзан тухумда онали тухумдондан ңабул қилинган симбиотик микроорганизмлар ҳам бў-»лади (I таблица, 9).
Тухум юзаси, тухум йўлларининг фолликуляр эпителийсидан ажралган х о р е о н пуст билан қопланган. Хореон анчагина пухта, кўпинча та­рам-тарам қобирғалар, ўсимталар ва ҳоказолар билан қопланган. Бу белги-лар орқали ҳашаротларнинг тухумлик даврида авлоди ва турини аниқлаш мумкин. Хореон остида сариғлик пар-даси жойлашган. Тухумнинг юқори цисмида баъзан микроскопик тешикча-лар — микропиле бор, сперма-тоівНДлар тухумга шулар орқали ки­ичида ривожланиш ва п о с т э м б-р и о н а л — тухумдан чиқкандан кейинги ривожланиш даврига бўли-нади. Умуман ҳашаротларнингривож-ланиши уч ёки тўрт фазага — ту­хум, личинка, ғумбак (ҳам-масида эмас) ва вояга етган фазаларга бўлинади. Демак, ҳашарот-лар тухумдан чиққанидан кейин, яъни постэмбрионал даврида етук даврга қадар бир неча марта ўзгаришга уч-райди. Бундай ривожланиш процесси метаморфозали ёки шакл ўз-гартириш ривожланиши деб айтилади.



Download 2,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish