Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet93/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Натижаси. Даволанмаса, касалликнинг натижаси яхши булмайди. Беморлар 20 % иш кобилиятини йукотади. Касаллик тобора кучайиб борса турли асоратларнинг пайдо булишига олиб келади. Уз вактида консерватив ва оператив даволарни бошлаган беморларда натижа жуда яхши булади.


VI – БОБ.
СИЙДИК ВА ЖИНСИЙ АЪЗОЛАРНИНГ УЗИГА ХОС БУЛМАГАН ЯЛЛИГЛАНИШ КАСАЛЛИКЛАРИ.
Сийдик ва жинсий аъзоларнинг яллигланиш касалликларига куйидагилар киради: уткир ва сурункали пиелонефрит, апостематоз пиелонефрит, буйракнинг карбункул ва абцесси, буйрак тирсакларининг некрози, пионефроз, паранефроз, цистит, парацистит, уретрит, простатит, везикулит, эпидидимит, орхит, биланит, баланопостит, кавернит.
Урологик касалликларни 3/2 кисми сийдик ва жинсий аъзоларнинг узига хос булмаган яллигланиш касалликларини ташкил килади. Уларнинг ичида энг куп учрайдиган пиелонефрит булиб хисобланади.
ПИЕЛОНЕФРИТ

Пиелонефрит – узига хос булмаган инфекцион яллигланиш жараёни булиб, бунда бир вактда ёки кетма-кет буйрак паренхимаси ва буйрак жоми зарарланади (купинча оралик тукима). Гостологик ва клиник текширишлар шуни исботладики, «пиелит» деган тушунча узини оклаши мумкин эмас, чунки яллигланиш жараёни буйрак жомидан теликда буйракнинг паренхимасига утади ёки аксина.
Пиелонефрит эрта болаликдан бошланиб, одамларнинг хар хилёшида учрайдиган энг куп касалликдир. Шу сабабли пиелонефрит булган беморлар билан узининг малий иш фаолиятларида хар хил мутахассисидаги шифокорлар – урологлар, нефрологлар, жаррохлар, акушер –гинекологлар ва педиатрлар учрашадилар. Ёш болаларда пиелонефрит узининг сони жихатдан нафас олиш аъзоларининг касалликларидан кеин иккинчи уринни эгаллайди, шу сабабли касалхонага ёткизилган ва даволанаётган беиорларнинг 4% ни ташкил килади. Хомиладор аёлларнинг орасида уртача 2,5 % да уткир пиелонефрит кузатилади. оналарнинг хомиладор вактида уткир пиелонефритнинг хужумлари булса , купинча уларнинг болаларида пиелонефрит пайдо булади (10% дан купрок беморларда) катта ёшдаги ахоли орасида 100 000 киши ичида 100 кишида пиелонефрит учрайди.
Патологоанатомик хисоблар буйича хамма ёриб очишларнинг 6-20% да пиелонефрит аникланади, хаётда эса бу ташхис беморларнинг факат 20-30 % да куйилади. Ёш аёллар пиелонефрит билан эркакларга караганда 5 марта куп хасталанадилар. Бунга аёлларнинг сийдик чикариш каналининг хусусияти кисман сабб булиб, инфекция осонликча кутарилиш йули билан ковукка киради. Шу туфайли асимтоматик бактериурия киз болаларда угил болаларга нисбатан 10 марта куп учрайди. Киз болаларнинг сийдик йулларига купинча инфекциянинг тушишига бирдан бир вульвовагинит сабаб булади. Шамоллш ёки булиб утган касалликнинг асимтоматик бактериурияси туфайли танасининг иммунологик реакция курсатиш кобилиятининг пасайиши уткир пиелонефритга олиб келиши мумкин. Бундан ташкари, 5-10 % хамма беморларда асимтоматик бактериуриянинг булиши ва косача – буйрак жоми, сийдик йуллари, ковукларнинг куч-кувватининг пасайиши ва уларда гормонларнинг узгариши хамда хомиласи булган бачадоннинг сийдик йулларини босиши натижасида, хомила даврида уткир ёки сурункали пиелонефритлрнинг кузгалишига имкон беради.
Ёш ва урта ёшдаги эркакларда пиелонефрит, айникса сийдик тош касаллиги , сурункали простатит, сийдик чикариш каналининг торайишида ёки буйрак ва сийдик йулларининг табиий куринишдан узгача булишига боглик. Кекса ёшдаги эркаклрда простата безининг аденомасида сийдикнинг окиши кийинлашганлиги сабабли пиелонефрит бирданига купаяди.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish