Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet89/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

V-БОБ.
НЕФРОПТОЗ

Нефроптоз (буйракнинг пастга тушиши) деб шундай холатга айтиладики, бунда буйрак уз жойидан чикиб, одатдагига караганда пастрок жойлашиб, тананинг холати узгарда, унинг харакатланиши физиологик чегарадан чикиб кетади. Касалликнинг маънодош номи шундан келиб чикиб, буйракнинг патологик холати дейилади.


ЭТИОЛОГИЯ ВА ПАТОГЕНЕЗИ.
Буйракнинг одатдаги урнида ушланиб туришида кориннинг богламлари, буйракнинг урнини хосил килган фасциялари, диафрагма, корин мушакларининг девори ва буйрак фасциал ёг тукималаринин ахамияти катта.
Буйракнинг пастга тушиши асосан унинг боглокви асбобларининг узгаришига боглик. Унг буйракнинг махкам ушланиб туриши корин буомасининг олдини тусиб турган ва бир неча богламларни ташкил килган Lig hepatorenale ва lig.duodenorenale хисобига булади. Чап буйракни Lig pancereaticorenale ва lienorenale махкам ушлаб туради.буйракни махкам туришида купинча фиброз капсуласи мухим ахамиятга эга, чунки у буйрак жоми билан ёпишган булиб, буйрак оёкчасига утиб, томирлар кини билан кушилишиб кетади.
Буйрак капсуласининг фиброз толаларининг бир кисми, диафрагма оёкчасини ёпиб турадиган фасция таркибига киради. Капсуланинг бир кисми асосий махкамланиш эга булиб, у Lig.suspensoriam renis деб аталади. Буйракнинг тугри сакланиб туришига унинг ёгли пардаси саpsula adiposa renis мухим ахамиятга эга. Бу капсуланинг хажми камайса, нефроптозга ва буйракнинг буралиб колишига олиб келади. Буйракнинг тугри туришига унинг фасциялари ва юкори кутб сохасидаги фиброз тортмалар, хамда буйрак усти бези ва буйрак орасидаги каттик ёг клетчаткаси сабаб булади.
Бир неча патогенетик омиллар буйракнинг богловчи асбобларининг узгаришга олиб келиб, нефроптознинг ривожланишига сабаб булади. Бу омиллларининг асосийси мезенхиманинг фаоллигини пасайтирадиган юкумли касалликлар, хамда корин девори мушакларининг куч-кувват даражасини сусайтирадиган, бирданига озиш ва бошкалар булади. Баъзи холларда нефроптоз спланхноптознинг бир кисми булиши мумкин. Шикастланиш нефроптознинг ривожланишида мухим уринни эгаллайди ( юкоридан пастга йикилиш, бирданига танани эгилиши) бунда богловчиларнинг ёрилиши ёки буйракнинг юкори кутбидаги гематома буйракни уз урнидан пастга суриши мумкин.
Аёлларда екфроптоз эркакларга нисбатан купрок учраб (10:1, 5:1), асосан унг томонда ривожланади. Биринчи холатда аёллар организмнинг конституцион хусусиятларига караб тушунтирилади, жумладан тоснинг кенглиги, хомиладорлик ва тугишларнинг натижасида корин деворининг куч-кувват даражсининг пасайиши, иккинчи- унг буйракнинг пастрок жойлашиб ва чап буйракнинг богловчи асоболарининг кучлирок булиши.
Хозирги замонда нефроптоз аёлларда 1,5%, эркакларда 0,1 % аникланиб, асосан 25-40 ёшда булади.
Нефроптознинг ривожланиши уч даврдан иборат: 1 давр- нафас олганда буйракнинг пастки бугини яккол пайпасланади, нафас чикарганда у ковурга тагига кириб кетади; II давр – киши вертикал холатда турса, буйракнинг хаммаси ковурга тагидан чикади, лекин горизонтал холатда кайтадан уз холига келади ёки кул билан кайтадан уз жойига огриксиз куйилади; III- давр – буйрак бутунлай ковурга тагидан чикади ва яна осонликча катта ва кичик тосга сурилади. II давридан бошлаб буйракнинг тушиб колишига унинг оёкчаси атрофида буралиб колиши кушилади. (76-расм).
76-расм. Нефроптознинг даврлари. Буйракларнинг харакат йуналишлари курсатилган.
Буйракнинг тушиб ва буралиб колишининг кучайиб бориши, унинг томирларини купрок чузилтириб ва бураб куяди. Буйрак артериясининг диаметри 1,5-2 марта озаяди, унинг узунлиги эса 2 марта купаяди. III-давр сийдик йули букилгани буйича махкамланиб колиб, сийдикнинг чикиши бузилиб, косача-буйрак жомларининг кенгайиб кетиши мумкин.
Нефроптознинг II-III даврлари буйракнинг гемо ва уродинасикасини хамда буйракдан лимфа окшининг бузилишига олиб келади. Буйрак артериясининг тортилиши натижасида унинг торайишига олиб келиб, буйракнинг ишемиясини вужудга келтиради. Буйрак венасининг буралиб колиши ундан коннинг окишини узгартириб буйракнинг вена гипертензиясига олиб келади. Кон ва лимфа окишининг бузилиши буйракда яллигланишнинг зурайишига имкон яратади. Бу эса буйрак атрофидаги чандикларнинг пайдо булишига олиб келади ва махкамланган нефроптозни вужудга келтиради.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish