The ministry of higher and secondary special eduction of the republic of uzbekistan



Download 2,79 Mb.
bet110/128
Sana22.07.2022
Hajmi2,79 Mb.
#836112
TuriУчебное пособие
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   128
Bog'liq
(АМРИ) (укув кулланма)

21.8. Атроф муҳитнинг баҳоси

Эгалик ҳуқуқи таркибида аниқлаш мумкин бўлмаган муҳим ҳолатлардан бири табиий ресурсларни қазиб олиш жамиятга атроф-муҳит бўйича ишлаб чиқарувчилар томонидан ўзлаштириб бўлмайдиган ҳаражатларни белгилаб беради. Уран қолдиқлари билан боғлиқ ишланмаларни очишга кетган эстетик ҳаражатлар, соғлиқ учун ҳавф- бу атроф-муҳитга кетган ҳаражатлар билан боғлиқ мисоллардир.


Фараз қилайлик, тугайдиган ресурсни қазиб олиш қазиб олаётган фирма ҳаражатларида номувофиқ тарзда акс этган атроф-муҳитга баъзи бир зарар етишига сабаб бўлди. Ресурсни ер остидан чиқариб олиш, қайта ишлаш ва ташишга кетган ҳаражатлар ресурс эгалари томонидан чекланган ва у ресурсни қазиб олишга кетган ҳаражатларга қўшилади. Лекин атроф-муҳитга етказилаётган зарар ресурс эгаси томонидан чекланмаган. Эски ҳаражатларга асосланган бозор томонидан жойлаштириш самарали жойлаштиришдан нимаси билан фарқ қилади?
Бу масалани ўрганиш учун «4. Қазиб олишга кетган маржинал ҳаражатларнинг кўпайиши» бўлимидаги мисолга қайтамиз. Айтайлик, атроф-муҳитга келтирилаётган зарар маржинал ҳаражатларга 1000 сўм қўшиш билан ҳисобга олиниши мумкин. Бу қўшимча пуллар бир бирлик ресурс ишлаб чиқариш билан атроф-муҳитга келтирилаётган зарар билан боғлиқ ҳаражатларни ўзида акс эттиради. Бу қазиб олиш миқдорига қандай таъсир қилади?
Бу саволга жавоб бериш учун 21.4-расмни кўриб чиқамиз. Бу ерда узлуксиз чизиқ атроф-муҳитга кетадиган ҳаражатлар хисобга олинмаетганини, пунктир чизиқ эса атроф муҳитга кетадиган ҳаражатлар хисобга олинаетганини билдиради. Бу расмдан кўриниб турибдики, атроф-муҳитга кетадиган ҳаражатнинг қўшилиши ресурс нархини ошириб юборади, натижада талаб камайиб кетади. Нисбатан юқори маржинал ҳаражатлар самарали жойлаштиришда тугайдиган ресурсни қазиб олишнинг камроқ умумий миқдорини билдиради (шунинг учун алмаштирувчига ўтиш тезроқ амалга ошади).


Атама ва иборалар

Ресурслар, тугайдиган, қайта тикланадиган, бошқариш, самарадорлик, динамик, соф фойда, жорий қиймат, маржинал ҳаражатлар, икки даврли, кўп даврли, ресурсни алмаштириш, бошқа ресурсга ўтиш, илмий тадқиқотлар, технологик тараққиёт, бозор, эгалик ҳуқуқи, структура.



Download 2,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   128




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish