«t a m a d d u n»


bet132/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

uuik

иршади била.
«Зухд» — пархез, тийиниш, узлат. «Хариф» — сухбат- 
дош, дуст. «Иршод» — тутри йул курсатиш, хидоят. «Му­
каддар» — губорли, кора, гамгин. Байтнинг маъноси бу 
гурур: «Зухд, яъни зохидона тавба-тазарру кунглимнинг 
кузгусини губорли килибди, эй дуст, бундам тавбани ишк 
иирининг рахнамолигида синдириб ташлайман».
Тавба тасаввуфда хам бор, аммо унда бу тушунча та- 
рикат йулига киришнинг биринчи боскичи, харом-халол- 
дан т и й и н и ш н и англатади. Зохид тавбаси , ш ундай 
килиб, тараккий тоимаган, нам о
11
иш корона тавбадир. 
Осмон кэдахтарипи «синдириш» билан зу\д тавбасини 
«синдириш» орасида алока борми? Агар зохидлик би- 
лан осмон, яъни дунё ва дунсиарастликни алокадор деб 
чисобласак, унда осмон кадахини синдириш билан зухд 
ганбасини синдириш хам алокадор булиб чикали.
Беваф олик гар будурким к,илди ул шух, эй кунгул,
Сирфа кчлм ас оиию лиг одам авлоди била.
OQC)


Б у байтнинг маъноси «сирф а» сузининг («Раройиб 
yc-cMFap» 
девонининг 1959 йилги ва «Бадоеъ ул-бидо- 
я » н и н г 1988 йилги н а ш р и д а мазкур суз шу куринишда 
мои 
этилган) маъносини ан гл аш оркали билиб олина- 
ди. А л и ш е р Н авоий аса р л а р и н и н г изохли лугатида «сир­
фа» жабр, зулм, ж афо деб туш унтирилган ва ушбу байт 
м и с о л килиб келтирилган. «Фарханги забони тожик» 
л у гати д а мазкур суз йук, б а л к и «сирф» сузи борким, 
у н и н г маъноси холис, с о ф , факат, хечдир. «Fuec ул- 
лугот»да хам сирф (сирф а с у з и йук) сузи шу хилда изох- 
л а н г а н . Зулм, жабр м а ъ н о с и н и куйиб курайликчи: «Эй 
к у н ги л , бевафолик агар ул ш ух килган даражада булса, 
зу л м (жабр) килмас о ш н о л и к одам авлоди била». Кури- 
ниб турибдики, м аъно ч и к м а д и : зулм нинг ош нолик 
Кил м ш и ёки килмаслиги м ан ти к си зл и к . Энди «холис», 
« со ф » , «хеч» сузларини к у л л а й м и з: «Беваф олик агар 
ул ш ух килганчалик булса, холис (соф) килмас ош но­
лик 
одам авлоди била» ё к и : «Бевафолик агар уша шух 
Килганчалик 
булса, хеч к и л м а с ош нолик одам авлоди 
билан». Бу жумлаларда х а м ан и к маъно йук, байт ки- 
то б хон учун жумбок б у л и б тураверади.
“ Рнёс ул-лугот”да м а з к у р сузнинг сарф ва сарфи 
ш акл л ар и хам келтириб, и зо х л а н ган . Сарф — олтин ва 
кум уш ни саралаш, х ар аж а т килиш , сарфлаш , ш унинг- 
д ек , бута, хийла ва х о д и с а , зам оннинг айланиш и ва 
б и р о и нарсанинг т у н т а р и л и ш и . Сарфа — 
e p y F
юлдуз, у 
Ой м анзилларидан ун и к к и н ч и с и н и н г ном идир, ба- 
хиллик, хасисликни б и л д и р а д и : хийла ва макр, зикна- 
ли к рамзи. Бу м а ъ н о л а р н и н г кайси бири Н авоий бай- 
гига мос келади? Агар ф е ъ л сузни оладиган булсак, 
с а р ф л а ш , хараж ат к и л и ш , агар р ави ш н и о лад иган 
булсак, сира, хеч, агар от с у з керак булса, юлдуз, ф а­
лак маъносида олиш им из м у м к и н . Сарфлаш маъноси- 
да: «Ул ш ухнинг б е в а ф о л и г и — жабру ситами шунака 
булса, у одам авлоди б и л а н ош нолик килмайди, яъни 
одам авлодига о ш н о л и ги н и сарфламайди». Бунда «ул 
uiyx» -- пари, рух, умумаи 
р е я л
булмаган хилкат сифа-
2 3 0


гида англашилади. Сира маъносида: «Агар ул шухнинг 
бевафолиги шунака булса, у одам авлоди билан сира 
хам ош нолик килмайди». Юлдуз маъносида: «Бевафо- 
лик агар ул шух килганчалик булса, Сарфа, яъни ю л­
дуз одам авлоди билан ош нолик килмайди». «Сарфа» 
сузининг яна тсжаш , фойда маънолари хам бор: «Агар 
б еваф олик ул шух ки л ган ч ал и к булса, одам авлоди 
билан ош нолик фойда килмайди». К ейинги талкинда 
маъно борга ухшайди, дархакикат, махбубанинг бева- 
ф одигини курган л ири к кахрамон «Одам боласи б и ­
лан ош нолик ки л и ш н и н г фойдаси йук экан», деган 
хулосага келиб, хафсаласи пир булиши мумкин. Ш у­
н и н г учун, «F ap o iin6 у с-си гар » н и н г янги наш ри да 
«сирфа» сузи нин г «сарфа» деб тузатилганини маък- 
уллаш лозим.
Навоий улимни айрилик, деб, ош икка зулм деб олар 
экан, уни бевафолик хам деб атайди. О ш икни догаа 
колдириб, ташлаб кстиш. Чархнинг, зам онанинг бева­
фолиги, ситамидан бир ниш она бу. Ш у нуктада «сар­
фа» сузининг зам он айланиш и, юлдуз (чархи ф алак 
тимсоли), хийла, макр, хасислик маънолари хам тута- 
шади. Ф алак одам авлоди билан ош нолик килмайди, 
пари одам авлоди билан ош нолик килмайди ва хоказо.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish