«t a m a d d u n»


bet130/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

____ 4 7 -газал 
J t?
А ф тидан, бу А лиш ер Н авоийнинг уз хаёти билан 
боглик, вокеаларни акс эттирувчи газаллардан бири. 
Чунки унда якин киш исидан ажралиб, шодлиги FaMra 
мубаддал булган, каттик, кайгу чеккан одам нинг х,ас- 
рат-укинчлари, бевафо ва бебако дунё, унинг нотанти 
и ш л ар и д ан н о р о зи к ал б н и н г нидоси и ф о д алан ган . 
Классик ш оирлар уз андухдари, шахсий кечинмалари- 
ни хам ан ъан ави й образларда, умумий тарзда баён 
килиш ни маъкул курганлар, лекин, шундай булишига 
карам ай, ушбу шеърда анъанавий иф ода-истиоралар 
замирида инсоний дард, мотамзада ю ракнинг фигон- 
хасрати, нохуш кайф иятини хис этамиз. Бирок, газал 
гарчи андухди охангда бош ланиб, унда навоиёна урта- 
ниш — ёниш лар гул гул ас и кукка урлаган булса-да, асар 
мактаъга келиб умумий ум идворлик, илохий иш кда 
дахлдорлик туйгуси калбга сингади.
Ш оир газални жудолик дардидан бетокат дилнинг 
галаёнини тасвирлаш билан бошлайди:
Сок;иё, т алх улди айшим хаж р бедоди била.
Тут ачир м айким , ичай М ирзо Чучук ёди била.
Агар «М ирзо Чучук ёди» деган маълумот булмага- 
нида, байтни одатдаги ош и кон а мазм унли ш еърлар 
каторида тахдил килган булардик, яъни ош икнинг хиж- 
рондаги изтироблари сиф атида талкин этардик. Ал- 
батта, бу ерда хам айрилик хакида гаи боради, аммо бу 
бош ка хилдаги айрилик,. Ш оир суфиёна иш ки илохий 
ёхуд севгилисидан ажралган одам кечинмасини эмас, 
балки мехр куйган, азиз тутган одамини йукотган ки- 
ш ининг холатини к,аламга олади. Хуш, М ирзо Чучук 
деб Н авоий кимни назарда тутган? М ирзо Чучук — 
Темурий шахзодалардан булиб, нихоятда чучук тилли, 
шеър ёзиш истеъдоди бор йигитлардан булган экан. 
Навоий уни “ Мажолис у н-н аф оис” тазкирасида тилга


олган. Йигит дардга чалиниб, вафот этган. Н авоий- 
нинг мазкур газали ёш умри хазон булган шу йигит хо- 
тирасига багишланган. Ш оир айрилик дардини изхор 
этиб, анъанавий образлар о р кал и буни тасвир этади. 
Матлаъдаги «талх» (аччик) ва «чучук» сузларининг бир- 
бирига зид куйилиш и хам шунга ишора: М ирзонинг 
ширин ёди билан аччик май ичай, дейди шоир. Энди 
байтнинг мазмунини келтирамиз: «Эй сокий, айрилик- 
нинг зулмидан хаётим майи, яъни турмушим аччик 
булди, сен хам менга аччик май тут, токи Мирзо Чу- 
чукнинг ширин ёди билан ичайин». Май бу ерда одат- 
даги шароб хам, рухий сархушлик тимсоли, илохий маъ- 
рифат нури хам эмас. Бу инсоний кайфиятнинг, рухий 
изтиробларнинг йигма ифодаси — гаму хасрат рамзи. 
Шундай килиб, май фа кат шодлик ва сурур, дилхуш- 
лик ифодасигина эмас, мотамзадалик, андухнинг хам 
ифодасидир. Ф арк шундаки, «айшнинг талх» улишини 
ифолаловчи май «аччик май»дир.
Иккинчи байт:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish