Sotsiologiyasi

Tanish: Ishlar qalay?
Eksperementator:  Qaysi m a ’noda so'rayapsan?  S o g ‘lig ‘im- 
nimi,  moliyaviy ishlarim,  о ‘qishimnimi,  xoti rj am I ikn imi ?
Tanish:  (qizarib ketgan va о ‘zini у  о ‘qotayozgan tarzda) Shu- 
naqami?! Men о ‘zimni faqat xushmuomalali qilib ко ‘rsatmoqchi 
edim.  Rostini  aytsam,  sen  o'zingni  qanday  his  qilishingga  tn- 
purdim!
'Bu  m isoldan  ko‘rinyaptiki,  m arosim garchilikdan  aholining 
asosiy qism i faqat nam oyishkoronalik uchun foydalanishar ekan.
M arosim garchilikning ikkinchi m a’nosini ochishda R. M erton 
bergan  ta’rffidan  foydalanamiz.  Unga  ko‘ra,  marosimgarchilik  bu 
individual m oslashuvchanlikning bir turidir. Ya’ni individ biron- 
bir  o ‘zi  istagan  m aqsadaga  erisha  olm asligi  tufayli  yoki  bunga 
uning  qobiliyati  va  iqtidori  yetishm asligi  sababli  bu  maqsad- 
larni  rad  etadi,  lekin  shu  m aqsadga  erishish  uchun  bajaralishi 
kerak  bo‘ladigan  barcha  qonun  va  qoidalam i  so ‘zsiz  bajarib 
yuraveradi.  Chunki  bunda  individ  o ‘zini  him oyalangandek,  ta- 
lab qilingan marosimlarni  to ‘liq bajarsa, o ‘z m aqsadiga erishishi 
m um kin  bo‘ladigandek  his  qiladi1*.  M asalan,  ishida  m uam m o- 
larga  duch  kelgan  odam  om adi  kelishi  uchun  barcha  kerak 
b o ‘ladigan  m arosim   va  irm -sirim larni  bajaradi.  U   hattoki  bu
'*  Shuts  davom   ettirgan  “ tiriklik,  hay o tlilik   o lam i”  haqidagi  g 'o y a n i  birinchi 
b o ‘lib  G usserl  aytgan.
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

m arosim lam ing unga yordam  berishiga shubhalansa ham, ularga 
to ‘liq  am al  qiladi.  Bu  vaziyatda  m arosim lar  individga  yordam 
bersa-berm asa,  su n ’iy  tarzda  bajarilib  yurilaveradi.  Yoki  ishga 
yangi qabul qilingan individ ushbu korxonaning “o ‘ziniki” bo‘lib 
ketishi  uchun  u  yerda  qabul  qilingan  barcha  m arosim lam i  (bu 
m arosim lar  unga  yoqish  yoki  yoqm asligidan  q at’i  nazar)  to ‘liq 
bajaradi,  boshqacha  aytganda,  u  individual  m oslashuvchanlikni 
ishga soladi.
Uchinchi  m a’noda,  m arosim garchilik  (urfchilik)  atama- 
si  kundalik  hayotda  hech  qanday  am aliy  aham iyati  va  qadrli 
xususiyati  qolm agan,  lekin  kelib  chiqishi  va  xususiyatiga  k o ‘ra 
an ’anaga  aylanib  qolgan  qonun-qoida ham da  m e’yorlarga rioya 
qilish va ularning doim iy  bajarilishiga  aytiladi.
Bu tarzdagi m arosim garchilikdan ko ‘p holatlarda, eski tizimni 
yangisiga  o ‘zgartirishni  istam aydigan turli  lavozim dagi  hokim i- 
yat egalari  foydalanadilar.  Turli  ko‘rinishdagi  m arosim garchilik 
va  rasm iyatchiliklar  hokim iyat  egalarining  shaxsiy  manfaatla- 
riga mos  kelgani uchun  ham ular bu m arosim lam i,  zamon  talab- 
lariga javob  berm ay  qolganligiga  ham   qaram asdan,  nishoshlab 
kelishadi. H okim iyat egalari o ‘z xatti-harakatlarini oqlash uchun 
bu  m arosim lam ing  an ’anaga  va  urfga  aylanib  qolganligini,  ular 
qachonlardir ish berganligini ro ‘kach qilishadi va shuning uchun 
ham  nishonlab  kelinayotgan  m arosim lam i,  an ’anaviy  boshqa- 
m v   tizim ini  (ko‘p  holatda  davr  talabiga jav o b   bermay  qolgan) 
qo ‘llab-quvvatlab kelishadi.
Taraqqiyot bor ekan, vaqt oldinga qarab yurar ekan, ham isha 
rivojlanish  sari  intilish va  eski  rasm -rusm chilikdan  voz kechish 
kerak.  Chunki  eskirib  qolgan  an ’analam ing  doim iy  bajarilib 
kelinishi  jam iyat  a ’zolarini  ortiqcha  qiynab  qo‘yishi  mumkin. 
Shuni  unutm aslik  kerakki,  har  qanday  rasm -rusum lar  va  m a­
rosim lar  ijtim oiy  hayotni  yengillashtirish  uchun  yaratiladi.  U lar 
bir necha yillar davom ida vaqt sinovidan o ‘tib,  insonlar hayotini 
yengillashtirish  uchun  xizm at  qilishi  isbotlangandan  so ‘nggina,
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

barcha  talablarga  javob  bera  olgandan  so‘nggina  jam iy at  ha- 
yotiga  va  a ’zolariga  singdiriladi.  Kishilik  jam iyatiga  foyda 
keltirm aydigan,  uni  taraqqiyotga  yetaklam aydigan  m arosim   va 
odatlam i  tarixiy  an’anam iz,  deb  saqlab  yurish  yaram aydi.  Shu- 
ning  uchun  ham   respublikam iz  hukum ati  tom onidan  bir  necha 
yillardan  beri  nishonlab  kelinayotgan,  lekin  bugungi  kunda 
am aliy aham iyati va foydasi qolm agan ba’zi bir m arosim larning, 
jum ladan,  charlar,  qiz oshi va hokazolarni qisqartirib,  meyyorga 
keltirishga bo ‘lgan faoliyatlar bejiz emas.