Sotsiologiyasi

III.  4. A fson aviy tim sollar 
yo k i tim soU ashtirish  nim a?
A fsonaviy tim sollar, y u q o rid a ay tilg an i kabi, kishi e ’tiborini 
b iro n   n arsaga  q aratish  uchun  yoki  biron  narsani  aks  ettirish  
uchun ishlatilmaydi.  Ular um um an boshqa m a ’no va m azm unga 
ega b o iib , c h in m a’nodagi tim sollardan ko‘ra boshqacha shaklda 
nam oyon  b o ‘ladi.  A garda  tim sollarga  e ’tibor  bersak,  unda  “siy- 
m o”  (tashqi  olam, jism )  bilan  “g ‘oya”  (ichki  olam )ning  o ‘zaro 
aloqasidan noaniq  narsa paydo  b o ‘lganini  k o ‘rishim iz mumkin. 
Aynan  shu  noaniq  narsa  ikkinchi  bobda  aytib  o ‘tilgan  “oldinga 
yetaklovchi  (reprezentiativ)  m adaniyat”ning  bir  ko‘rinishidir. 
Biz  “oldinga  yetaklovchi  m ad an iy af’ni  o ‘ziga  xos  b o ‘lgan 
g ‘oyalar,  dunyoqarashlar,  turli  fikrlar  yig ‘indisi,  ular  natijasida 
kishilarning  fikrlash  tarzi  o ‘zgaradi  va  ular  om m a  tom onidan, 
jam iy at  tom onidan  ayrim  vaziyatlarda  faol,  ayrim  vaziyatlarda 
esa  nofaol  tarzda  qabul  qilib  olinadigan  hodisa,  deb  baholagan 
edik.
Yangilik yaratuvchi, jarayon sari yetaklovchi bunday m adani- 
yat  shakJi  jam iyatni  yaratm asa-da,  hech  b o ‘lm aganda,  jam iyat 
bilan  birikib,  yagonalikni  tashkil  qiladi.  Ya’ni  jam iyat  bilan 
m adaniyatning o ‘zaro b og‘liqligi, yagonaligi,  ikki yarim ning bir 
butun holatga kelishini bildiradi.
Zam onaviy  jam iyatlarda  tim sollar  hech  qachon  o ‘zi  tasvir- 
layotgan  buyum lam i  yoki  sohalarni  (masalan,  siyosiy  soha, 
sog‘liqni  saqlash  sohasi  va  hokazo)  aynan  tasvirlam aydi,  balki 
ulam ing mazmunini  bildirishga harakat qiladi.
A fsonaviy timsollar bilan “oldinga yetaklovchi (reprezentativ) 
m adaniyat”  elementlarining  o ‘zaro  aloqasi  natijasida  “egizak- 
lik”  holati  vujudga  keladi.  Ya’ni  biologiya  sohasidan  misol 
keltirsak, har qanday tirik m avjudotning biron-bir organi boshqa 
tirik  m avjudotning  biron-bir  organi  bilan  bir  xil  vazifani  baja-
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

rishini  aytishim iz  mumkin.  M asalan,  inson  q o ‘li  bilan  may- 
m unning  panjasi,  itning  oldingi  oyog‘i  yoki  qushning  qanoti 
“
egizaklik”
  holatini  keltirib  chiqaradi.  Sotsiom adaniy  hayotda 
egizak  “organ”lar  sifatida  afsonaviy  tim sollar  bilan  “oldinga 
yetaklovchi m adaniyat”ning elementlari  kelishi  mumkin.
A fso n av iy   tim so lla sh tirish   -   bu  b o tin iy   olam   b ilan   z o ­
hiriy   olam ning qo‘shilishi va ikki olam ning m azm unini bir tarz- 
da  ifodalashdir.  A fsonaga  asoslangan  tim sollar  m arosim lam ing 
o ‘zagini  tashkil  qiladi.  Shu  tariqa  m arosim lar  m antiqsiz  jara- 
yonlar  emas,  balki  biron-bir  afsonaga  asoslangan  jarayonlarga 
aylanadi.  Ayrim  vaziyatlarda  m arosim lar  diniy  kultlarning1  bir 
elem enti  sifatida  ham   tushuniladi.  M arosim lam i  tadqiq  qiluv- 
chi  etn o g raf  va  antropolog  olim lar  esa,  o ‘z  navbatida,  istash- 
sa-istashm asa,  a n ’anaviy  jam iyatlarning  asosi  b o ‘lm ish  diniy 
kultlarga  duch  kelishadi.  N atijada  m arosim lar  o ‘rganilishi  ja- 
rayonida diniy kultlar ham  o ‘rganiladi va m arosim lar diniy kult- 
lam ing  bir  qismi,  elementi  sifatida  qabul  qilinadi.  M arosimlar- 
ni  chuqur  tahlil  qilib  o ‘rgangan  antropolog  va  etnograf singari 
sotsiolog  olim lar  nisbatan  kam  uchraydi.  M arosim lar  haqidagi 
m a’lum otlar sotsiolog olimlar:  G. Zimmel va I.  Gofman asarlari- 
da k o ‘proq uchraydi. Lekin bu m a’lum ot kitobxonda kultlar, m a­
rosim lar  va  rasm -rusm lar  zam onaviy jam iyatlarda  uchram aydi, 
degan fikrni uyg‘otm asligi  lozim.  M arosim lam i  am alga oshirish 
uchun yoki  marosim  rasm -rusm lariga rioya  qilish  uchun “narigi 
dunyoga” ishonish shart emas. M arosim lar tim sollar va tim sollar 
tizim i  m avjud  bo‘lgan  ham da  shu  tim sollar  tizim i  bilan  hisob- 
lashiladigan barcha jam iyatlarda mavjud.
A fsonalar  fantastik  tasavvurlar  y ig ‘indisi  emas.  U lar  real, 
haqi-qiydir.  Chunki  ular  haqiqiy,  real  voqelikka  ta’sir  k o ‘rsata 
oladi va uni  ijobiy yoki  salbiy tom onga o ‘zgartira oladi. Albatta,
'  Q arang:  G iddens  E ntoni.  Sotsiologiya:  O liy  o ‘q uv  y u rtlari  uchun  o ‘quv 
q o ‘llan m a /T a rj. N .  M am ato v  v a  J.  B egm atov. -  Т.:  Sharq,  2002.  5 1 1-bet.
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

biz  har  qanday  jam iyatni  yoki  tarixiy  davrni  shu  davr  ruhiyati 
bilan  sug‘orilgan  afsonaga  asoslanm agan,  faqatgina  ilmiy  yon- 
dashgan  holatda  baholashim iz  mumkin.  Lekin  u  holda  biz  shu 
davr  haqida  haqiqiy,  chin  m a’lum otlarga  ega  b o ‘la  olmaymiz. 
M asalan, Qadimgi G retsiyaning ijtimoiy tuzumini faqatgina ilm ­
iy jihatdan  yondashib  o ‘rgansak,  biz  greklarning  haqiqiy  hayo- 
tini,  dunyoqarashini  va  tarixini  to ‘liq  va  to ;g ‘ri  tushuna  olmay 
qolishim iz mumkin  b o ‘ladi.
A fsona m avhum lik emas, u  faqatgina fikr m ahsuli  ham  emas. 
A fsona bu o ‘ylab topilgan narsa ham emas, balki u eng yorqin va 
chin haqiqatning  o ‘zginasidir.  M asalan,  bizning  taom ga b o ‘lgan 
m unosabatim iz mavhum,  bizning  taom ga nisbatan b o ‘lgan istak 
va xohishim iz ham mavhum. Bizning ovqatlanish va qorinimizni 
to‘ydirish ehtiyojim iz esa m avhum  emas, albatta.  Demak, taom ­
ga  b o ‘lgan  m unosabat  mavhum,  lekin  unga  nisbatan  b o ‘lgan 
ehtiyoj  konkret va realdir.
Yuqorida bildirilgan fikrlardan xulosa  qilib  aytish mum kinki, 
afsona bu aniq va ravshan b o ‘lgan haqiqiy voqelikdir.  U his  qili- 
nadigan,  ashyoviy, jism oniy real  bo‘lgan,  aniq va konkret fikrlar 
y ig ‘indisidir.  Bu fikrlar y ig ‘indisi  aslo  m avhum  emas.  Ular,  ak- 
sincha,  o ‘z haqiqatiga,  qonun-qoidasiga va tizim iga egadir.