Шассининг асосий қурилмалари



Download 2,06 Mb.
bet18/37
Sana25.02.2022
Hajmi2,06 Mb.
#255589
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   37
Bog'liq
3 Chassis Devices узб(Оформ)

Рул механизми режими

рул қурилмаси рулда осон бошқарувни таъминлаши, хайдовчи толикишлигини камайтириши керак, ва йўл юзаси таъсирини бартараф эта олиши, хайдовчи рул бошқарувида сирпанмаслиги учун рулгача ўзатилиши керак. Шунинг учун турли типлар қуйидагича қўлланилади ва таснифланади:


① Реверсив типи: бу тип олдинги ғилдиракларга дастакни бошқариш имконини беради, лекин хайдовчи ҳаракат вақтида рул назоратини йўқотиши мумкин. Шўнга қарамасдан, қисмларнинг ейилиши кам, ва олдинги ғилдираклар тикланиши мумкин.
② Қайтарилмас тип: бу режим бошқарув рулига олдинги ғилдиракларни бошқаришимконини беради, лекин асло акси эмас. Ғилдираклар бартараф этган тўқнашув рул бошқарувига ўзатилмайди, рул эса йўлнинг қуйи чизиғи буйлаб сирпанмайди. Шўнга қарамасдан, рулда бошқариш қурилмаси осон ейилиши мумкин, олдинги ғилдираклар эса тиклана олмайди.
③ яримтикловчи тип: ушбу тип қайтарилувчи ва қайтарилмайдиган типлар аралаш хусусиятларига эга.


  1. Звено механизми


Бу қурилма кучни рул механизмидан олдинги ғилдиракларга ўтказади, ва турли стержен, ричаг ва бирикмалардан ташқил топнган.




(а) ковургасимон осма типи учун рул механизми тяга тизими.
Бу механизм марказий ричаг, буйлама рул тягаси, шарнир ричаги ва рул ричаги (2-18-расм) дан иборат.

① марказий ричаг


Марказий ричаг рул бошқаруви фаолиятини буйлама рул тягасига ёки кундаланг рул тягасига юборади.

Бурувчи мослама





Гилдирак сектори



Бошқарув шарнир ричаги

Ўқ сектори

Майда шлицлар

Буйлама рул тягаси

тортма

Марказий ричаг

Марказий ричаг

Шпилка кари

Рул механизми




Рул механизми вали

Бошқарув рули


2-18-расм. Ковургасимон бирикма типи 2-19-расм. Марказий ричаг


2-19-расмда тасвирланганидек, бир уч вал секторига конуссимон вилка ёрдамида уланган, бошқа учи эса шпилкасимон шар ёрдамида буйлама рул тягасига.


Ундан ташқари, марказий рул тепага-пастга йўналиши буйича, ҳамда ён томонларга рул механизми жойлашувидан келиб чиқиб хакаратланади. Оддий транспорт воситаларида буйлама рул тягаси қўлланилмайди. Шунинг учун, марказий рул турли томонларга силжийди, кундаланг рул тягасига бевосита ўзатиб ғилдиракни ҳаракатлантиради.

②буйлама рул тягаси


Буйлама рул тягаси рул сошкаси ҳаракатини буралиш қўлаги ричагига ўзатади
2-20-расмда тасвирланган, буйлама рул тягасининг иккала учи шарли таянчларга уланган, ҳамда йўл юзасининг таъсирини олдини олиш ва рул узатмасига ўзатиш учун пружинадан иборат.

Марказий рул



Шарнир рули

шар


свеча

Штифт копламаси

Буйлама рул тягаси

Уриндик пружинаси

Шарнир рули

пружина

Марказий рул

пружина

2-20-расм. Буйлама рул тягаси 2-21-расм. Кундаланг рул тягаси


③ буралиш қўлаги ричаги
буралиш қўлаги ричаги ўнг ва чап тарафда жойлашган. Дастак томонда жойлашган буйлама рул тягасини бурилиш цапфа билан улайди, рул тягаси уси эса, уртагага уланган. Бошқа томонда жойлашгани эса, рул тягаси усини бурилиш йапфа билан улайди.

④ кундаланг рул тягаси


кундаланг рул тягаси бир вақтни ўзида ўнг ва чап шарнир рули жойини ўзгартириш учун қўлланилади ва ички рул пойнаклардан иборат. Кундаланг рул тягаси рул тягасининг учи билан уланган, бир учда ўнг паррак билан ва чап паррак билан бошқа учида. Кундаланг рул тягаси айланганда, олдинги ғилдираклар якинлашуви ишга тушиши мумкин. (2-22-расм)


⑤ рул тягаси пойнаги
кундаланг рул тягаси учи шарсимон шарнирлардан ва бир томонда рул тягасига уловчи винтдан иборат. Чап ва ўнг томонга уланганлар турли йўналишларга эга, бу эса стержен айланиши орқали якинлашувни тартибга солишга имкон беради. (2-22-расм)


Масофа штоки катталашганда, растга бурилиш

Масофа штоки кискарганда, тепага бурилиш

Чап гилза

Масофа штоки кискарганда, тепага бурилиш

Масофа штоки кискарганда, тепага бурилиш

Унг гилза

2-22-расм. Рул тягаси пойнагини ростлаш





  1. Download 2,06 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish