Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   151
Bog'liq
True (1)

3. Тур. П опуляция
Тур критернй (м езон)лари. Ирсий ж иҳатд ан ухш аш морфологик, физио- 
логик ва биохимиявий хусуси ч тю р р п яга Яўлгпн, бир-бири билан бемалол 
чатишиб, серпушт насл берадиган, муайнн яш аш шароитигп мослаш ган ва 
табиатда маълум областниареални эгаллаган индивидлар йиғиндиси 
тур деб аталади.
Турлар кўп белгилари билан бир-биридан фарк ^илади. Тур учун хос 
бўлган белги-ҳодисалар критерийлар (мезонлар) деб аталади. Турнинг бир 
неча критерийси ф арк килинади.
Морфологик критерий бир тур индивидларининг таспқи ва ички тузили- 
шидаги ўхш аш ликка асосланган. Л екин бир тур доирасида индивидлар баъ- 
зан шу кадар ўзгарувчан бўладики, ҳар доим ф акат морфологик критерий- 
га караб турни аниклаш мумкин бўлавермайди.. Ш у билан бирга морфоло- 
ги к ж иҳатдан бир-бирига ўхш аш бўлган турлар бор, лекин бундай турлар- 
нинг индивидлари бир-бири билан чатишмайди. Булар тадкико тчилар бар- 
ча систематик группаларда кашф этаётган эгизак турлардир, Масалан, ко- 
ра калам уш ларнинг иккита эгизак тури — 38 ва 42 та хромосомали тури 
бор. И лгари битта тур деб ҳисобланган безгак чивиннинг 6 та эгизак тури 
аникланди. Ш ундай килиб, тур ҳосил бўлиши учун ф акат морфологик белги- 
лар етарли эмас.
Генетик критерий ҳар бир тур учун хос бўлган хромосомалар тўпла-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тур. П о п у л я ц и я
15
ми, уларнинг катъ ий а н и қ сонда, ўлчамда ва шаклда бўлишидир. Бу — тур- 
нинг асосий белгиси. Ҳар хил турларнинг индивидларида хромосомалар 
тўплами ҳар хил бўлади, ш унинг учун улар табиий шароитда бир-бири билан 
чатиша олмайди ва бир-биридан чекланган бўлади.
Ф изиологик критерий бир тур индивидларининг барча ҳаёт-фаолият 
процессларининг ўхш аш лигига, биринчи галда кўпайиш усулининг ўхш аш - 
лигига асосланган. Ҳар хил турларнинг накиллари, одатда, бир-бири билан 
чатишмайди ёки уларнинг насли пуштсиэ бўлади. Турларнинг бир-бири би- 
лан чатишмаслиги ж и нси й аппаратнникг тузилиш идаги ф аркқа, кўпайиш
муддатларининг ҳар хил бўлиш ига б о ғл и к ва ҳоказо. Бироқ табиатда ча- 
тиш адиган ва серпушт насл берадиган турлар бор (масалан, канарейкалар, 
зяблнклар, терак, толларнинг баъзн тур лар и). Модомики 
шундай экан 
икдивидлар кайси турга мансублигини аннқлаш да физиологик крнтернй 
етарли эмас.

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish