Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Зотлар ва навлар эволюциясини ҳаракатлантирувчи кучлар



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   151
Bog'liq
True (1)

^Зотлар ва навлар эволюциясини ҳаракатлантирувчи кучларирсий 
узгарувчанлик ва одам томонидан олиб бориладиган танлаилдир. Д арвин 
ҳар хил маданий ўсимлик навлари ва ҳайвон зотлари киш илар томонидан 
сунъий танлаш процессида яратилганлигини а ни кла д и^К иш ил а р ўзини ки- 
эиктирган ва, албатта, наслдан наслга ўтадиган бирор белгиси бор инди 
видларни кўпайтириш учун наслдан-наслга танлаб борган, колган барча 
инднвидларнинг кўпайиш ига йўл кўйм аган. Н атижада белги ва хусусият 
лари инсон талабига мос келадиган янги навлар ва зотлар етиш тирилган^ 
Табиатда ҳам шунга ўхшаш процесс бормикан? О рганизмлар геометрик 
прогресс тарзида кўпаяди, лекин нисбатан ка м р о к кисми жинсий етуклик 
давригача яшайди. И ндивидларнинг кўп кисми м утлако насл қолдирмай 
ёки кам насл колдириб нобуд бўлади. Х,ар бир тур индивидлари ўртасида 
ҳам, ҳар хил турлар индивидлари ўртасида ҳам яш аш учун кураш  боради; 
яшаш учун кураш деганда, (0,арвин организмларнинг ўзаро ва атроф-муҳит 
шароити билан бўладиган м ураккаб ва хилма-хил муносабатларини туш ун 
ди.^У «битта индивиднинг ҳаётинигина эмас, балкн унинг ўзини насл билан 
таъминлай олиш даги муваффақиятини» ҳам назарда тутади. 
^
Яшаш учун кураш натижаси табиий танланишдир Д арвин «кулай ин- 
дивидуал ф арклар ва ўзгариш ларнинг сакланиб колишини ва зарарлилар- 
нинг йўколиш ини» ана шу термин билан атади.
Г Яшаш учун кур а ш ва ирсий узгарувчанлик асосидаги табиий танланиш. 
Д арвин ф икрига кура, органик олам эволюциясини ҳаракатлантирувчи асо- 
сий кучлар (ф а кто р ла р )д и р ^
Индивидуал ирсий ф арклар, яшаш учун кураш ва табиий танланиш узун 
дан-узун авлодлар каторида турларнинг конкрет яшаш шароитига тобора 
кў п р о к мослашуви томонга ўэгариб боришига сабаб бўлади.
Ер юзасида та ркалган турларнинг хилма-хиллиги табиий танланиш нинг
бош ка натижасидир
М арксиэм-ленинизм асосчилари томонидан дарвинизмга берилган баҳо. 
К. М а р кс ва Ф Энгельс илм-фаннинг ривожланнш и ва мэтериалистик дунё 
ка раш нинг шаклланишида Д арвин таълимотининг ж уда катта аҳамияти 
бор, деб кайта -ка йта таъкидлаганлар. Ч> Энгельс билан В. И Л енин Д ар- 
виннинг биология фанига кў ш га н ҳиссасини К М аркснинг ижтимоий фан 
лардаги хизматига киёс килиш ган. В. И. Ленин Дарвин биологияга биринчи 
бўлиб т ў л и к илмий асос солди, у тирик организмлар ҳеч нарса билан боғ- 
ланмаган, тасодифий ҳамда худо томонидан яратилган ва ўзгармас, деган 
фикрга барҳам берди, деб таъкидлаган.^

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish