Табиий ва жинсий танланиш назариялари



Download 1,67 Mb.
bet1/3
Sana28.02.2022
Hajmi1,67 Mb.
#473874
  1   2   3
Bog'liq
табиий танланиш

Табиий ва жинсий танланиш назариялари

Режа:

  • “Эволюция” тушунчаси табиий танланиш назариясини келиб чикиш шартлари. Эволюцион назариянинг асосий шартлари, табиий танланиш натижалари.
  • Эволюцион назариянинг мазмуни. Жинсий танланиш назариялари.
  • Эволюция назариясида табиий ва жинсий танланишнинг урни.
  • Танланишнинг тадрижий тавсифи.
  • Ирсият ва узгарувчанлик. Ирсиятнинг инсон ривожланишига таъсири.

ТАБИИЙ ТАНЛАНИШ — организмлар эволюциясининг асосий ҳаракатлантирувчи омили.

  • ТАБИИЙ ТАНЛАНИШ — организмлар эволюциясининг асосий ҳаракатлантирувчи омили.
  • Табиий танланиш ҳақидаги таълимот Ч.Дарвин томонидан яратилган
  • Олимнинг фикрича, Табиий танланиш — яшаш учун курашнинг натижаси бўлиб, фойдали индивидуал ўзгаришларга эга бўлган организмларнинг яшаб, насл колдириши, фойдасиз ўзгаришларга эга бўлган организмларнинг эса қирилиб кетиши, яъни мослашган формаларнинг яшаб қолиши ва мослашмаган формаларнинг нобуд бўлишидан иборат биологик жараён .

Ирсий ўзгарувчанлик табиий танланишнинг таъсири учун зарур замин ҳисобланади.

  • Ирсий ўзгарувчанлик табиий танланишнинг таъсири учун зарур замин ҳисобланади.
  • Табиий танланишнинг бевосита натижаси эса организмларнинг ташки мухитнинг муайян шароитига мосланиши мукаммаллашишидан иборат.
  • Табиий танланиш туфайли организмлар хилма хиллиги орта боради;
  • прогрессив эволюция жараёнида организмлар тузилиши ҳам мукаммаллашиб боради;
  • муҳит шароитларига етарли даражада мослаша олмаган турлар нобуд бўлади.

Табиий танланиш ҳақидаги Ч. Дарвин концепцияси С. С. Четвериков, Р. Фишер, С. Райт, И. И. Шмальгаузен, Ж. Холдейн, Ф. Г. Добржанский ва б. олимларнинг ишларида янада ривожлантирилди.

  • Табиий танланиш ҳақидаги Ч. Дарвин концепцияси С. С. Четвериков, Р. Фишер, С. Райт, И. И. Шмальгаузен, Ж. Холдейн, Ф. Г. Добржанский ва б. олимларнинг ишларида янада ривожлантирилди.
  • Табиий танланишнинг генетик моҳияти популяцияда ихтисослашган муайян генотипларнинг сақланиб, генларнинг кейинги авлодга узатилишида танланиб иштирок этишидан иборат.

Download 1,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish