Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


О дам томонмдан яратиладиган би огеоценоэлар



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   151
Bog'liq
True (1)

27. О дам томонмдан яратиладиган би огеоценоэлар
Сиэ табиий биогеоценозларнинг тузилиши ва уларда одамнинг бевоси- 
та иштирокисиз рўй берадиган процесслар билан танишдингиз. Одамлар
7 — 173К
www.ziyouz.com kutubxonasi


98
О д а м т о м о н и д а н « р а ти л а д и га н б и о ге о ц е н о з л а р
нинг хў ж а л и к фаолияти табиатни ўзгартирадиган кучли фактордир. Ана 
шу фаолият натижасида ўзига хос биогеоценозлар шаклланиб боради. Ма 
салан, агроценозларни шулар каторига киритиш мумкин, улар одамнинг 
к и ш л о к х ў ж а л и к фаолияти натижасида юзага келадиган сунъий биогео 
ценозлардир Ц Сунъий йўл билан ҳосил килинадиган ўтлоклар, дала- 
лар, яйловлар буларга мисол бўлади. Бу хилдаги биогеоценозларни яра- 
тишда одам хилма-хил агротехника усулларини кенг қўллайди: серҳосил 
ўтлар экиш, мелиорация ишларини амалга ошириш (нам ортикча бўлган 
жойларда), ерга ўғит солиш, ишлов беришнинг ҳар хил усуллари, баъзан 
суғориш ва бошкалар шулар жумласидандир. Парклар, мева боғлари ва 
мевазорлар, дарахтзорлар ва бошкалар ҳам сунъий йўл билан яратилади- 
ган биогеоценоэлар каторига киради
Сунъий биогеоценозлар яратишда бундай гуруҳларда уларнинг аъзола- 
ри билан туп р ок орасида таркиб топадиган ўзаро муносабат шаклларини 
мумкин кадар тўларо к ҳисобга олиш зарур. Тупрокнинг хоссаларини, уни 
шамол ва сув таъсирида емирилишдан (эроэиядан) саклаш, тупрок кат- 
ламининг табиий структураси билан бутлигини саклаш зарурлиги ва бош- 
каларни ҳисобга олиш айникса муҳимдир.
Катта-катта майдонларда бир турга мансуб ўсимликлар сонининг жуда 
кўпайиб кетиши шунга олиб келади-ки, ушбу ўсимликлар билан озиклана- 
диган, табиий биогеоценозларда кам учрайдиган ҳашаротлар жуда ҳам кў 
пайиб кетиб, экинларнинг хавфли зараркунандаси бўлиб колади. Масалан,
41. Сунъмй бм огеоценоэ |а гр о ц е н о э |.
www.ziyouz.com kutubxonasi


О д а м т о м о н и д а н яр й ти л а д н га н б н о г в о ц е н о з г л р
99
лавлаги узунбуруни табиий ўтлоқларда лавлагисимонлар оиласига ман- 
суб камдан-кам турдаги ўсимликлар билан озикланиб, уларга катта за 
рар етказмас эди. Ж уд а ҳам катта-катта майдонларда канд лавлаги экиш 
расм бўлганидан кейин аҳвол тубдан ўзгарди. «Беозор» лавлаги узунбуруни 
энг мухим к и ш л о к х ў ж а л и к экинларидан бирининг ялпи зараркунандаси- 
га айланиб 
колди. Бу 
хилдаги мисолларни 
кўплаб 
келтириш 
мум 
кин.
Одам томонидан яратиладиган сунъий биогеоценозлар улар хаётига 
тинимсиз эътибор бериб, актив равишда аралашиб боришни талаб килади. 
Ю кс а к агротехника кўлланилиб, агроценоз аъзоларининг ўзаро таъсири ҳи 
собга олиб борилганида улар, масалан, сунъий ўтлоклар, дарахтзорлар ва 
бошкалар сингари, юкори ҳосилдор бўлиши мумкин.
Табиий биогеоценозлар билан сунъий биогеоценозлар орасида ўхшаш 
лик бўлиши билан бир каторда фарк хам бор, одамнинг х ў ж а л и к фаолияти- 
да шуларни хисобга олиш муҳимдир.
Табиий биогеоценозлар, юкорида келтирилган мисоллар (сув хавзаси, 
дуб ўрмони)да кўрганимиэдек, кўп микдордаги турлардан таркиб топади, 
Табиий биогеоценозлар табиатда табиий танланиш таъсирида ҳосил бўла- 
диган экологик системадир. Табиий танланиш кам мослашган организм 
формаларининг ҳаммасини суриб чикаради. Натижада нисбатан баркарор 
бўлиб, ўз-ўзини бошқарадиган мураккаб экологик система вужудга келади 
Табиий биогеоценозларда моддалар давра бўйлаб айланади, бунинг нати 
жасида ўсимликлар томонидан истеъмол килинган моддалар т у п р о к к а кай 
тиб келади.
Одам томонидан яратиладиган сунъий биогеоценозларда — агроценоз 
ларда уларнинг таркибий кисмлари х ў ж а л и к учун нечоғлик кимматлилиги- 
га караб танланади. Бу ерда табиий танланиш эмас, балки сунъий танлаш 
етакчи фактор бўлади Одам сунъий танлаш ва бошқа агротехника чора 
тадбирлари ёрдамида мумкин кадар к ў п р о к биологик маҳсулдорлик (ҳосил) 
яратишга интилади. Сунъий биогеоценозларда озик моддаларнинг жуда 
кўп кисми ҳосил билан бирга системадан олиб чикиб кетилади ва моддалар 
табиий равишда давра бўйлаб айланиб юрмайди.
Табиий биогеоценозларда энергия манбаи Куёшдир. Агроценозларда 
ана шу табиий энергия манбаи билан бир каторда одам уларга ўғит солиб 
туради, усиз юкори биологик маҳсулдорликка эришиб бўлмайди. Агроценоз- 
лар одам тинмай аралашиб, доим кўллаб-кувватлаб бориши туфайли яшай- 
ди ва юксак биологик маҳсулдорлик яратади, инсон иштирокисиз улар яшай 
олмайди. 
.
Агроценознинг таркибий кисмлари орасида ҳам, худди табиий экосисте 
малардаги каби, ҳар хил муносабатлар карор топади Масалан, буғдойэор- 
да буғдой билан бегона ўтлар, ўсимликхўр зараркунанда ҳашаротлар, буғ- 
дой зараркунандаларининг йирткич ва паразитлари, шу ўсимликлар ҳисо
www.ziyouz.com kutubxonasi


100
О д д м т о м о н и д а н я р я ги л л д и гб н б и о гв о ц в м о з л а р
бига озиқланадиган майда кемирувчилар ўртасида мураккаб биологик боғ 
ланиш карор топади. Бу муносабатларни ҳам одам х ў ж а л и к фаолияти про- 
цессида бирмунча бошкариб боради
Табиий биогеоценозлар билан одам томонидан яратилган биогеоценоэ 
лар орасида бир қанча гуруҳлар бор, улардаги табиий йўл билан қарор топ- 
ган биогеоценозларга одам фаолияти бир кадар муҳим ўзгаришлар кири 
тиб туради. Ўрмон паркларни ёки мелиорация чора тадбирларини амалга 
ошириш натижасида табиий ўтлоклар асосида яратилган, баъзида жуда 
юксак маҳсулдорликка эга бўладиган ер-сувларни ана шундай «оралиқ» 
биогеоценозлар каторига киритиш мумкин
Д еҳкончиликнинг ривожланиши к и ш л о к х ўж а л и к экинлари учун янги 
ерларни ўзлаштириш йўлидан бора олмайдиган ҳозирги вактда агроце- 
нозлар маҳсулдорлигини ошириш масаласи айниқса кескин бўлиб турибди 
Ана шу масалани ҳал килиш максадида мамлакатимизда О зи к-о вқа т прог- 
раммаси, ерларни мелиорациялашнииг узок муддатли программаси кабул 
кнлинган бўлиб, уларни бажариш аҳолини барча турдаги маҳсулот билан 
муттасил таъминлашга имкон беради.
Қ и ш л о к х ў ж а л и к экинлари етиштиришнинг янги технологияларидан фой- 
даланиш агроценозлар маҳсулдорлигини оширишга ёрдам беради. Биоло 
гня ва бошка фан соҳаларининг энг янги ю тукларига асосланган индустри 
ал технология тобора кенгрок расм бўлиб бормокда. Индустриал техноло- 
гия хўж а ли кни юксак даражада ихтисослаштириш, селекция, агрохимия, 
ўсимликшуносликдаги ютукларни татбик этиш, к и ш л о к хў ж а л и к экинла- 
рининг биологик хусусиятларини ҳисобга олган ҳолда ишлайдиган юкори 
унумли техникадан фойдаланиш билан боғликднр.
Ерларнинг унумдорлигини сақлаб колиш мақсадида оғир техника туп- 
рок структурасини бузиб кўймаслиги учун ерни ишлаш сони камайтирила 
ди. Чунончи, экин экиш олдидан ерни ишлаш бегона ўтларни йўкотиш учун 
юкори самара берадиган ва тез парчаланиб кетадиган химиявий препарат- 
лар солиш билан бирга ўтказилади. Индустриал технология далаларга ўсим 
ликларнинг серҳосил навлари ва дурагайларини экишни, ерга оптимал нор- 
мада органик ва минерал ўғитлар солишни талаб этади
Индустриал технологияни кўлланиш нинг энг муҳим шарти к и ш л о қ хў- 
ж а л и к экинларини яхши ўтмишдош экинлардан бўшаган ерларга экишдан 
иборат. Масалан, м аккаж ўхори экиладиган ерни куэда яхшилаб ишлаш, 
далани бегона ўтлардан тоэалаш, ерда етарлича нам эапаси бўлишини таъ 
минлаш учун маккаж ўхоридан олдин экилган экинни даладан барвакт йи- 
ғиштириб олиш керак. Ўтмишдош экиннинг зараркунандалари ва касаллик 
кўзғатувчилари м акка ж ўхо ри ни ки билан бир хил бўлмаслиги керак. Ерни 
азотга бойитадиган дуккакли-дон экинлари, шунингдек, картошка ана шу 
талабларга жавоб беради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


О д а м т о м о н и д а н я р а т и л а д и га н б и о ге о ц е н о э л а р
101
Ю кори ҳосил олишнинг энг муҳим шарти барча к и ш л о к х ў ж а л и к ишла- 
рини ўз вактида амалга оширишдан иборат. Уруғ экишни, ўсимликларни 
парвариш килишга доир агротехника чора-тадбирларини амалга ошириш, 
ҳосилни йиғиб-териш ишларини кечиктириб бўлмайди
Қ и ш л о к х ў ж а л и к экинлари етиштиришнинг индустриал технологняснни 
кўлланиш агроценозлар маҳсулдорлигини анча оширишга ёрдам беради.
I. Одам томонидан нратиладиган биогеоценоэларга мисоллар келтиринг. 2. Сунъий 
йўл бнлан яратилган биогеоценозлар бнлан табиий бногеоценоэлар орасида канд ай 
ф а р к бор? 3. Сунъий йўл билан иратнлган биогеоценоэлар м аҳсулдорлигннинг ошн- 
ш ига одам кандай таъсир этиши мумкин?
www.ziyouz.com kutubxonasi


К у ё ш
эн ер ги я см
Т
З о о л л а н к т о н
& ф и т о л л а н и ю н
М

Л
< • 
( Л

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish