Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов


- расм. Частотавий (а) ва фазовий (б) модуляцияда ω



Download 13,17 Mb.
bet74/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

4.19- расм. Частотавий (а) ва фазовий (б) модуляцияда ωд ва m нинг частотавий характернстикаси.


Унда модуляцияловчи тебраниш­нинг амплитудаси ўзгармас бўлиб, частотаси бирор Ωmin ва Ωmax қийматлар орасида ўзгаради. сида ўзгаради.
Бурчак модуляциясида тебраниш спектри қандай бўлишини аниқлайлик. Бунинг учун (4.24) ифодани қуйидагича ёзиб оламиз:
y(t)=A0[cos(msinΩt)sinωоt+sin(msinΩt)cosωоt] (4.28)
Демак бурчак модуля­циясида модуляцияловчи тебраниш ҳатто якка гармоник тебраниш бўлганда ҳам модуляциялан­ган тебраниш мураккаб бўлиб, табиати модуля­ция индекси m га боғлиқ экан. Шунинг учун у ик­ки хусусий ҳолда текширилади:

  1. m<

  2. tm≥l —чуқур модуляция ҳоли.

Модуляция чуқурлиги оз бўлган ҳолда (4.27) дан ҳосил бўладиган ифодаларда
sin(msinΩt) msinΩt ва cos(mcosΩt) 1
алмаштиришларни ўтказсак, у қуйидаги кўринишга келади:
(4.29)
Демак, бурчак модуляцияси бир тонли бўлса, модуля­ция чуқурлиги кичик бўлганда худди (4.17) ампли­тудавий модуляцияланган тебраниш каби тебраниш спектрида ташувчи частота билан иккита ён частотали тебраниш ҳосил бўлар экан. Уларнинг фарқи қуйи ва юқори ён тебранишлар орасидаги фаза силжишидадир.
У 180° га тенг. Бу ҳол учун спектрал диаграмма 4.20- расмда кўрсатилган.

4.20- расм. т << 1 ҳол учун бурчак буйича модуляцияланган тебранишнинг спектрал диаграммаси.


Унда ташкил этувчилар орасидаги фаза фарқи ҳисобга олинмаган. Шунинг учун спектрал диаграмманинг табиати амплитудавий моду­ляцияланган тебраниш- нинг спектрал диаграммасига ўхшашдир (4.16а-расм), Ён частотали тебранишлар амплитудаси бир-бирига тенг. Шунга кўра модуляция индекси m модуляция чуқурлиги коэффициенти М га мос келади.
Модуляция индекси m нинг ортиши билан (4.29) ифода ва 4.20- расмда кўрсатилган спектрал диаграм­ма ҳақиқий воқеликни ифодалай олмай қолади. Сабаби ён частотали ташкил этувчиларнинг амплитудаси ҳам, фазаси ҳам синуслар қонуни бўйича ўзгара бошлайди. Шунинг учун чуқур модуляция ҳолида (m≥1) модуляцияланган тебраниш спектри ҳақида фикр юри- тиш учун Sin(msinΩt) ва Cos(msinΩt) функцияларнинг аниқ ифодасидан фойдаланиш керак. Модуляцияловчи тебраниш битта тондан иборат бўлган ҳол учун у қуйи- дагича ифодаланади:
y(t) = А0{J0(m)sinωоt + J1(m) [sin(ωо-Ω)t — sin(co0
— Ω)t] + J2(m) [sin(ωо-2Ω)t — sin(ωо — 2Ω)t] +
+J3(m) [sin(ωо+3Ω)t — sin(ωо — 3Ω)t] + ... +
+ Jn (m) [sin(ωо+nΩ)t — sin(ωо — nΩ)t] + ... (4.30)


Унда Jn(m)— n — тартибли биринчи тур Бессель функ- цияси дейилади. Демак, частотавий ёки фазавий моду­ляцияланган тебранишнинг спектри чексиз сондаги ён частотали ташкил этувчилардан ташкил топар экан. Улар ташувчи частота ωо дан nΩ га фарқ қилади ва An=Jn(m)A0 амплитудага эга бўлади.
Шуни айтиш керакки, бурчак модуляциясида моду­ляцияланган тебранишнинг энергетик хусусиятлари амплитудавий модуляцияланган тебранишникидан яхшироқ бўлади. Қуввати эса, ўзгармасдир. Сабаби бир даврдаги ўртача қувват

бўлиб, барча даврлар учун ўзгаришсиз қолади. У мо­дуляцияловчи тебраниш даврлари учун хам шундай аниқланади. Шунга кўра частотавий ва фазавий моду- ляцняланган тебранишнинг ўртача қуввати модуляция бўлмаган ҳолдаги қиймати билан бир хил бўлади, яъни (4.30) ифодага биноан у спектр ташкил этувчиларига тақсимланганднр.

Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish