Дуне динлари тарихи укув кулланма


дахйупати деб аталган  бошлик томонидан бошкарилган, унинг диний ва хукукий  вазифалари  дахйума



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

дахйупати
деб аталган 
бошлик томонидан бошкарилган, унинг диний ва хукукий 
вазифалари 
дахйума
деб аталган. Дахйупати атамаси билан бир 
каторда 
састар -
“харбий бошлик, худуд хокими” атамаси 
учрайди. Бундан ташкари 
хшаянт
атамаси “хоким, бошкарувчи” 
маъносини англатган. Бир нечта дахйу битта 
дахйусастга
бирлашган. Худди шундай унвон бундай бирлашма хокимига 
берилган. 
Дахйусасти 
хокимлигини 
дахйу 
уюшмаси 
аъзоларининг кенгаши чеклаган. 
Бу кенгаш 
дахйунам
ва 
фратэмадато
“бирламчи вилоятлар кенгаши” деб аталган. 
Дахйусатининг диний бошлиги 
заратуштроэтома -
“зардуштга 
жудаям ухшаган” деб аталган.
78


Ш ундай килиб, зардуштийликнинг тарихий фони ижтимоий 
институтларнинг мураккаб чатишиб кетишлари билан боглик. 
Чунки, жамият ибтидоий жамоа муносабатларидан худудий 
давлат муносабатларига утиш даврини бошидан кечирмокда эди. 
Бу 
узгаришларнинг 
барчаси 
маълум 
ижтимоий-сиёсий 
бошкарувни гоявий асослаш ва ушбу гоя атрофида маънавий 
бирлашишни такозо этарди.
Зардуштийлик тизимидаги энг юкори 
погонани Ахурамазда эгаллайди. У эзгу 
дунёнинг - Хваниратнинг ягона яратувчиси. 
Бундай гоя бронза асрида ва темир даврининг бошларида утрок 
Марказий Осиё мухитида жамият хдёти учун тинч шароит 
яратиш 
талабидан 
вужудга 
келди. 
Ижтимоий-иктисодий 
тараккиёт дастлабки давлат шаклланаётган йулдан кетмокда эди. 
Илк 
зардуштийлик 
даврида 
маданий 
дунёнинг 
таркок 
кисмларини бирлаштириш учун ягона гоя зарур эди. Айни 
пайтда, “Куч” гоясига таянган кучли хокимиятга хам эхтиёж бор 
эди. Бундай бирдамлик боскинчилик ва талончиликка, утрок ер 
эгалари ва кучманчи чорвадорлар уртасидаги конли уруш ларга 
карши муваффакиятли кураш олиб боришдаммухим омиллардан 
бири булган. Ана шундай шароитда ягона худо гояси барча 
муаммоларни хал этиш учун калит эди. Хусусан, Зардуш т 
таргиботларида шундай дейилади: “О Мазда качон утлокларга 
тинчлик ва яхши хдёт берадиган Арта (Хдкикат) ва хокимият 
(Хшарта) билан Тинчлик (Армаити) келади? Ким бизни конхур 
дуругвантлардан (Ёлгончилардан) куткаради?”
Диний 
нуктаи 
назардан 
бу таргибот якка худоликни 
урнатишга, кабила ва бошка махдллий культларни инкор этишга 
каратилган. 
Бирок Марказий Осиё халкларининг кадимий 
культлари 

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish