Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

мубадлар
(зардуштий рухонийлари) томонидан авлоддан-авлодга, огиздан- 
огизга утиб, асрлар оша яширин сакланган. Даставвал (I ёки II 
асрларда), Аршакийлар даврида “Авесто” кисмларини туплаш 
бошланган. Кейинчалик Сосонийлар даврида, Ардашер Папакан 
(227-243) даврида, айникса, Шопур (243-273) даврида астрология, 
табобат, риёзиёт ва фалсафага оид кисмлари ёзиб олиниб, хамма 
кисмлари тартибга келтирилган, сунг бу асосий матн тулдириб 
борилган. “А весто”нинг ана шу тулдирилган нусхасининг икки 
тулик кулёзмаси хиндистонда сакланади - бири Мумбайда, 
зардуштийларнинг маданий маркази булмиш Кома номидаги 
институтда, иккинчиси Калькуттадаги давлат кутубхонасида.
74


“А весто”нинг 
сакланиб 
колган 
туртта 
китобидан 
биринчисининг номи 
“Видевдат ”
(девларга карши конун) деб 
аталади. Ушбу китоб “А весто”нинг сакланиб колган китоблари 
орасида энг мукаммали х,исобланади. У йигирма икки боб булиб, 
боблари 
“Ф рагард”
деб номланган. Фрагардаларнинг маъноси, 
вазифаси, услубий тузилиши турлича: биринчи фрагард -
одамлар яшайдиган барча юртларни Ахура Мазда кандай 
яратгани тугрисида булиб, улар орасида Хоразм, Сугд, Маргиёна, 
Бахди (Балх) ва бошкалар бор; иккинчи фрагардда Ж амшид 
подшолиги - касаллик, улим, азоб-укубатлар булмаган замон 
хакида, яъни инсониятнинг олтин асри хакида ran боради; учинчи 
фрагард дехкончиликнинг савобли шарофатлари хакида ва х.к. 
Ш унингдек, видевдатнинг бош ка фрагардларидан Зардуш т билан 
Ахурамазданинг савол-жавоблари ва мулокотлари хам урин 
олган.
Иккинчи китоб 
“Я сн а ”
деб аталиб, Авестонинг эътиборли 
булими саналади. Ясна - яз узагидан булиб, “сажда, топинч, 
ибодат” маъноларини ифодалайди. Ясна етмиш икки бобдан 
иборат булган. Боблари “ха”, “хаитий” деб аталган. “Ха” башорат 
демакдир. ХаР бир “ха” зарур урнига караб маросимларда, 
ибодатларда кохинлар томонидан укилган, кавмлар унга эргашиб 
ибодат килганлар. Ясна китоби таркибига Зардушт узи ижод 
килган таргибот шеърлари хам кирган. Улар Яснанинг 17 та 
“ха”сини ташкил килади. Зардуш т шеърлари илмий адабиётда 
“гат”лар деб атаб келинади. Зардуштийлик урф-одатлари орасида 
оловга эътикод килиш, диннинг эса “оташпарастлик” деб 
аталиши шунга боглик. Бинобарин, олов Ахурамазда нурининг 
Куёшда намоёнлиги ва унинг ердаги зарраси деб хисобланган. 
Олий хакикат Арта хам оловда уз ифодасини топган. Олов хакни 
нохакдан, энг олий гунох хисобланмиш ёлгонни ростдан ажратиб 
берган. Ёлгон эса, чин эътикодга хиёнат деб кораланган. Арта 
сузи фонетик узгариб, дастлаб Атар, хозир эса оташ шаклида 
ишлатилиб келмокда.
Учинчи китоб 

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish