П. Мирхамидова, А.Ҳ. Вахобов, Қ. Давранов, Г. С. Турсунбоева



Download 3,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/95
Sana24.02.2022
Hajmi3,69 Mb.
#231616
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   95
Bog'liq
1mcxWBDspmPEtyJa2LAHFmpR0Ozmkbgkh9LSQDO0



ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС 
ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ 
 
 
 
П.Мирхамидова, А.Ҳ.Вахобов, Қ.Давранов, Г.С.Турсунбоева 
 
 
 
 
 
 
 
 
МИКРОБИОЛОГИЯ ВА БИОТЕХНОЛОГИЯ 
АСОСЛАРИ
 
 
 
 
 
 
 
Тошкент-2013
 



МУНДАРИЖА 
СЎЗ БОШИ 
14 
КИРИШ 
16 
МИКРОБИОЛОГИЯ ВА БИОТЕХНОЛОГИЯНИНГ ҚИСҚАЧА 
РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ 
21 
I-БОБ. МИКРООРГАНИЗМЛАРНИНГ МОРФОЛОГИЯСИ ВА 
УЛЬТРАСТРУКТУРАСИ 
35 
1.1. Бактериал хужайранинг кимёвий таркиби. 
35 
1.2. Бактерияларнинг морфологияси ва тузилиши 
37 
1.3. Микроорганизмларнинг морфологияси (ташқи тузилиши) 
43 
II-БОБ. МИКРООРГАНИЗМЛАР СИСТЕМАТИКАСИ 
51 
2.1. Прокариотларнинг систематикаси 
51 
2.2. Вирусларнинг шакли, гуруҳлари ва систематикаси 
58 
2.3. Вирусларнинг кимёвий таркиби 
61 
2.4. Вируслар классификацияси 
62 
III-БОБ. БИОТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИНГ ЭНГ МУҲИМ 
БИОКИМЁВИЙ АСОСЛАРИ 
66 
3.1. Бактерияларнинг метаболизми 
66 
3.2. Микроорганизмларда моддалар алмашинуви механизми 
68 
3.3. Ферментлар ва уларнинг моддалар алмашинувидаги роли 
69 
3.4. Оқсил алмашиниши. 
70 
3.5. Микроорганизмларнинг озиқланиши ва нафас олиши 
71 
3.6. Уч карбон кислоталар ҳалқаси (кребс ҳалқаси) 
74 
3.7. Микроорганизмларнинг азот билан озиқланиши 
81 
3.8. Хемосинтез жараёни 
85 
3.9. Микроорганизмлар иштирокида ёғларнинг оксидланиши 
87 
3.10. Микроорганизмлар ёрдамида сут-кислотали, спиртли бижғиш 
жараёнлари 
89 



3.11. Мой кислотали бижғиш. 
102 
3.12. Ёғ кислотали в ацетон бутилли бижғиш (Clostridium авлодига 
мансуб бактериялар қўзғатувчи бижғиш жараёнлари) 
108 
3.13. Фотосинтез 
118 
3.14. Сайёрамизнинг фотосинтетик маҳсулдорлиги 
123 
3.15. Фотосинтез орқали қайта тикланадиган ўсимлик полимерлари 
129 
IV. БОБ. МИКРООРГАНИЗМЛАР ГЕНЕТИКАСИ. 
145 
4.1. Ирсият ва ўзгарувчанлик. 
145 
4.2. Микроорганизмлардаги трансформация, трансдукция, 
ҳодисалари 
158 
V. БОБ. МИКРООРГАНИЗМЛАРНИНГ ТАБИАТДА ТАРҚАЛИШИ 
163 
5.1. Микроорганизмларга ташқи мухит омилларининг таъсири 
163 
5.2. Кимёвий омиллар 
167 
5.3. Биологик омиллар 
168 
5.4. Сув микрофлораси. 
169 
5.5. Тупроқ микрофлораси. 
172 
5.6. Ҳаво микрофлораси. 
175 
5.7. Ризосфера бактериялари. 
176 
5.8. Микориза. 
177 
VI-БОБ. МИКРООРГАНИЗМЛАРНИНГ ГЕОЛОГИК ФАОЛИЯТИ 
179 
6.1. Тупроқ хосил бўлишида микроорганизмларнинг аҳамияти. 
179 
6.2. Олтингугуртнинг табиатда айланиши. 
182 
6.3. Тион бактериялар. 
183 
6.4. Темир бактериялари. 
184 
VII-БОБ. ТАБИАТДА АЗОТНИНГ АЙЛАНИШИ. 
187 
7.1. Аммонификация жараёни ва мочевинанинг парчаланиши. 
187 
7.2. Нитрафикация ва денитрафикация жараёнлари 
191 
7.3. Бактериал ўғитлар. 
205 
7.4. Азотобактерин ва АМБ препарати. 
205 



7.5. Фосфоробактерин. 
207 
VIII-БОБ. МИКРООРГАНИЗМЛАР БИОКИМЁСИ 
208 
8.1. Микроорганизмларда аминокислоталар, оқсиллар, витаминлар ва 
бошқа бирикмаларнинг синтезланиши 
208 
IX-БОБ. ПАТОГЕН МИКРООРГАНИЗМЛАР 
212 
9.1. Иммунитет тўғрисидаги таълимот 
217 
9.2. Антибиотиклар ва фитонцидлар. 
221 
Х-БОБ. БИОТЕХНОЛОГИЯ АСОСЛАРИ 
224 
10.1. Биотехнолоиянинг ҳозирги биология фанидаги ўрни ва 
аҳамияти 
224 
10.2. Биотехнологиянинг объектлари. Микроорганизмлар ва улар 
ёрдамида фойдали моддаларни олиниши. 
238 
ХI-БОБ. ГЕН ИНЖЕНЕРЛИГИ 
247 
11.1. Ген инженерлигининг моддий асослари 
247 
11.2. Ген инженерлигининг ферментлари. 
249 
11.3. Рекомбинант ДНК ҳосил қилиш методлари. 
253 
11.4. Ўсимликлар ва ҳайвонларда ген инженерлиги 
260 
11.5. Трансген ўсимликларга генетик материалларни экспрессияси. 
261 
11.6. Ҳайвонлар ген инженерлиги 
266 
XII-БОБ. ҲУЖАЙРА ИНЖЕНЕРЛИГИ 
268 
12.1. Хужайра инженерлигининг моддий асослари. 
268 
12.2. Протопластлар культурасини олиш. 
270 
XIII-БОБ. ФЕРМЕНТЛАР ИНЖЕНЕРЛИГИ 
273 
13.1. Ферментлар инженерлигининг асосий вазифалари. 
273 
13.2. Тозаланмаган, комплекс фермент препаратларининг олиниши. 
275 
13.3. Ферментларни тозалаш усуллари. 
288 
13.4. Ферментларни иммобиллаш ва барқарорлаш технологияси 
292 
13.5. Ферментларни иммобиллаш методлари. 
295 
XIV-БОБ. ҲУЖАЙРАЛАРНИ ИММОБИЛЛАШ 
300 



14.1. Микроорганизм ҳужайраларини иммобиллаш 
300 
14.2. Ўсимлик ҳужайраларини иммобиллаш. 
302 
14.3. Атроф-муҳитни муҳофаза қилишда ўсимлик ва 
микроорганизмларнинг роли 
304 
XV-БОБ. СУВНИ БИОЛОГИК ТОЗАЛАШ 
309 
15.1. Сувни тозалаш усуллари. 
309 
15.2. Микроорганизмлар ёрдамида биомассадан энергия олиш: 
биоэнергия 
310 
ИЛОВАЛАР 
315 
АТАМАЛАР РЎХАТИ 
323 
Адабиётлар. 
328 




Download 3,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish