37
1.2. Бактерияларнинг морфологияси ва тузилиши
Қуйида бактерияларнинг ҳар хил кўриниши,
улар шарсимон,
таёқчасимон, вибрион шаклида (сал букилган), спиралла, спирохета,
шохланган, мицелли ва ҳаказо кўринишлари келтирилган.
а б в г д
1-расм. Ҳар хил шаклдаги бактерияларнинг кўринишлари.
а-шарсимон; б, в, г-таёқчасимон; д-хивчинли таёқчасимон.
Бактерия тузилиши жиҳатидан ўсимлик ва ҳайвон хужайрасидан фарқ
қилади.
Прокариотлар – гаплоид организмлар, одатда уларда битта ген мавжуд
бўлиб, цитоплазмадан махсус мембрана билан ажралмаган,
уларда
митохондрия ва Гольджи аппарати йўқ. Бактерия қобиқ, цитоплазма,
нуклеоид, ҳар хил киритмалар ва бошқалардан иборат.
2-расм. Бактерияларнинг тузилиши
38
Нуклеоид (нуклеоплазма, кариоплазма) ДНК ёки РНК дан иборат
бўлиб, юқорида айтилганидек цитоплазмадан мембарана билан ажралмаган.
Бактерия нуклеоиди замбуруғ ядросидан, ўсимлик, ҳайвон хужайраси
тузилиши ва функцияси жихатидан фарқ қилади. Бактерия кўк-яшил
сувўтлари нуклеоиди ДНК фибриллаларидан иборат билан тўлган бўлиб,
диффузион характерга эга. ДНК нинг диаметри 3-5 нм. Ёпиқ элак
кўринишида бўлади. У цитоплазманинг марказида жойлашган бўлиб,
цитоплазматик
мембрана, мезосома ва полисомалар билан алоқада туради.
Бактерия тинч холатда бўлса, нуклеиод 1 та, бўлиниш олдидан эса 2 та,
логарифм фазасида 4 ва ундан кўп нуклеиодларга эга бўлади.
Бактерия цитоплазмаси коллоидларнинг дисперс мухити бўлиб, сув,
оқсил, углевод, липид, минерал бирикмалар ва бошқа моддалардан иборат.
Бактериал цитоплазма харакатсиз 60 % РНК ва 40 % протеиндан иборат
бўлган рибонуклеопротеид бўлиб, мембранага бириккан. Цитоплазматик
генетик структурага эга бўлган плазмидлар мавжуд. Цитоплазмада
рибосомалар волютин, липопротеидлар,
гликоген, гранулеза, олтингугурт,
калций ва бошқалар мавжуд.
Бактерия цитоплазмасида вакуолалар мавжуд бўлиб, унда сувда эриган
минерал моддалар бўлади. Вакуола таркиби липопротеиддан иборат бўлган
мембрана (тонопласт) билан ўралган. Вакуолаларни сони 6 тадан 10 тагача
бўлиб, ўсиш пайтида 20 тагача етади.
Бактерия қобиғи цитоплазматик мембранадан,
хужайра деворидан,
капсула қаватидан иборат. Цитоплазматик мембрана хужайра деворининг
ички юзасига ёпишган бўлиб, қалинлиги 5-7,5 нм бўлади. Цитоплазматик
мембрана 3 та қаватдан: липид, протеин, липопротеиндан иборат.
Липопротеин оз миқдорда углевод ва бошқа бирикмалардан иборат.
Цитоплазматик мембрананинг юза қисмида баъзи бир жараёнларда иштирок
этувчи ферментлар жойлашган. Инвагинацияда цитоплазматик мембрана
мезосомаларни хосил қилади. Цитоплазматик мембраналар орқали юзлаб ҳар
хил реакциялар ўтиб туради. Мезосома ҳужайранинг бўлинишида ва
хужайра
39
деворининг хосил бўлишида иштирок этади. Бактерия хужайрасининг девори
10-35 нм қалинликка эга. Хужайра деворининг асосини пептидоглика
(мурсин) қавати ташкил қилади.
Граммусбат бактериянинг деворида
тейхо кислотаси билан
глюкопептид қавати мавжуд. Тейхо кислотасининг вазифаси хужайра девори
юзасидаги катионларнинг юқори концентрациясини ва магний ионларини
алоқасини сақлашдан иборатдир. Магний ионлари хужайра деворига
турғунлик бериб туради. Граммусбат бактерияларнинг хужайра девори тейхо
кислотасини сақловчи муреин қаватидан ва М-протеин ва глюкопептиддан
иборат. Муреин хужайра деворига (ригидлик) қаттиқлик (мустахкамлик)
хусусиятини беради. Грамманфий бактериянинг девори 3 та қават: ташқи
(липополисахарид), ўрта (липопротеин) ва ички (глюкопептид)дан иборат.
Бактерияларда, актиномицетларда, кўк-яшил сувўтларида, хужайра
девори мавжуд. Микоплазмаларда хужайра девори йўқ. Хужайра деворининг
бўлиши, бактериянинг аниқ шаклда туришига ёрдам беради. Хужайра
деворидаги асосий полимер мукопептиддир. У деворни мустахкамлигини
таъминлайди. Мукопептидни цитоплазматик мембранадан ажратиб олиш
мумкин. Хужайра девори бактерияни ташқи муҳит омилларининг зарарли
таъсиридан сақлайди ва бактериянинг ўсиши ва бўлинишида иштирок этади.
Баъзи бактерияларда хужайра девори бўлмайди ва
улар протопластлар
дейилади. Протопластлар шар шаклида бўлиб, улар бўлиниш, нафас олиш,
оқсил, нуклеин кислота, ферментларни синтезлаш ва спора хосил қилиш
хусусиятларига эга. Улар осмотик босимнинг ўзгаришига, механик
таъсирларга, аэрацияга сезгир. Хужайра деворининг таркибини синтезлаш
хусусиятига
эга эмас, актив харакат қилмайди. Лизоцимнинг ёки бошқа
омилларнинг таъсирида хужайра девори қисман эрийди, грамманфий
бактериялар хужайраларнинг таёқчасимон шакли доирасимон шаклга
ўзгариши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: