2-мавзу: ген муҳандислигининг моддий асослари



Download 5,17 Mb.
bet1/4
Sana14.07.2022
Hajmi5,17 Mb.
#797759
  1   2   3   4
Bog'liq
12- мавзу ГЕН МУХАНДИСЛИГИ

  • ГЕН МУҲАНДИСЛИГИ АСОСЛАРИ

РЕЖА:

  • Ген муҳандислиги тўғрисида тушинча
  • Трансформация ҳодисаси
  • Трансдукция ҳодисаси
  • Ген муҳандислиги ферментлари

АТАМА

  • Гибридома - қўш ҳужайра, нормал ҳужайра билан амалда чексиз ўсиш (кўпайиш) хусусиятига эга бўлган рак, шиш ҳужайраларининг қўшилишидан ҳосил бўлган дурагай ҳужайра.
  • Ген – генетик ахборотларнинг ягона структураси муайян регулятор функция, бир ёки бир нечта полипептид занжирлар, ёки РНК молекуласи структурасини кодирловчи хромосома қисми (ДНК молекуласи).
  • ДНК репликацияси – ферментлар тўплами (ДНК полимераза, лигаза ва бошқалар) ёрдамида ДНК нусхасини ҳосил қилиш орқали унинг молекулаларини икки марта кўпайиши.

ФАННИНГ МОҲИЯТИ

  • Ген муҳандислик – генларнинг табиатда учрайдиган янги бирикмаларини генетик ва биокимёвий усуллар ёрдамида мақсадга мувофиқ ўзгартириш тўғрисидаги фандир.
  • Ген муҳандислик – ҳужайра, хромосома ва ген даражасида амалга оширилади

ФАННИНГ МАҚСАДИ ВА ДОЛЗАРБЛИГИ

  • Ген муҳандислиги генлар устида турли хил муолажалар ўтказиш, керакли генларни қидириб топиш, уларни қирқиш, улаш ва кўчириб ўтказишга асосланади.
  • Ҳозир ген муҳандислиги реципиент (генни қабул қилиб олувчи организм) ядро аппаратига ушбу организмга тегишли бўлмаган нафақат алоҳида янги генлар ва регулятор (бошқарувчи) кетма-кетликларни киритиш, балки яхлит хромосомалар, алоҳида органеллаларни кўчириб ўтказиш ёки ҳужайраларни бир-бирига қўшиши орқали организмларнинг янги шаклларни олиш имконини беради.

1953 йилда Англиянинг Кембриж университетида икки ёш олим америкалик генетик Жеймс Уотсон билан инглиз физиги Френсис Криклар томонидан нуклеин кислоталарнинг бир тури - дезоксирибонуклеин кислота (ДНК) молекуласининг қўш спираль тузилишга эга эканлигини кашф этдилар.

  • 1953 йилда Англиянинг Кембриж университетида икки ёш олим америкалик генетик Жеймс Уотсон билан инглиз физиги Френсис Криклар томонидан нуклеин кислоталарнинг бир тури - дезоксирибонуклеин кислота (ДНК) молекуласининг қўш спираль тузилишга эга эканлигини кашф этдилар.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish