O‗zbekiston respublikasi oliy va o‗rta maxsus ta‘lim vazirligi toshkent davlat iqtisodiyot universiteti



Download 2,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet148/416
Sana02.01.2022
Hajmi2,17 Mb.
#309226
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   416
Bog'liq
Tovarshunoslik. O‘quv qo‘llanma

Internet veb-saytlari 

1.

 

  Rambler-http ://www/rambler,  ru/; 



2.

 

  www.Google.ru 



3.

 

  www.UzReport.com 




192 

 

X-BOB. TUXUM  VA TUXUM  MAHSULOTLARI 



1 0 . 1 .   T uxumning   tuzilis hi  va   ta rk ibi  

 

Tuxum  parrandachilikdan  olinadigan  asosiy  mahsulotlardan  biridir. 

Uning  tarkibida  o„rtacha  73,6%  suv,  12,8%  oqsil,  11,8%  yog„

,

  1%  azotsiz 

ekstroktiv moddalar va 0,8% mineral  moddalar bor.  

Tuxum  yumaloq  va  elipssimon  shaklda  bo„lib,  asosan  7  qismdan  iborat 

bo„ladi:  po„sti;  po„st  osti  pardasi;  oqsil  moddasi;  sarig„i;  bog„ichi;  pugasi; 

murtagi.   

Po„sti-  12%ni  tashkil  qilib,  asosan  kaltsiy,  fosfor,  magniy  va  boshqa 

organik  birikmalardan  iborat.  Tuxum  po„sti  ichiga  havo  va  mikroorganizmlar 

o„tishi  natijasida  tez  buziladi.  Yangi  tuxum  po„stlari  xira,  unsimon  gardlik 

bo„ladi.  Eski  tuxum  po„stlari  esa  silliqlanib  yaltirab,  yupqalanib  qoladi.  Po„st 

osti  pardasi  oqsilli  moddalardan  bo„lib,  juda  pishiq  bo„ladi  va  tuxum  oqlig„ini 

saqlab  turadi.  Ko„p  saqlangan  tuxumlar  qurigan  sari  oqsil  pardasi  po„stidan 

ko„chib  qisqara  boshlaydi  va  po„st  bilan  oqsil  parda  orasida  havo  bo„shlig„i- 

puga hosil bo„ladi.  

Puga  tuxumning  yangi  yoki  eskiligini  ko„rsatuvchi  asosiy  omil 

hisoblanadi.  Yangi  tuxumlarda  puga  qariyb  bo„lmaydi.  Tuxum  turgan  sari  qurib 

puganing  o„lchami kattalashib  boradi va tuxum sifatiga  ta‟sir etadi.  

Oqsil-  tuxumning  asosiy  qismi  bo„lib,  uning  56%ini  tashkil  qiladi. 

Tuxum  oqsili  yuqori  to„yimli  bo„lishidan  qatiy  nazar,  organizmda to„liq va engil 

hazm  bo„ladi.  shu  sababli  tuxumlar  ham  parhez  taomlar  turkumiga  kiradi. 

Tyxym  oqsili  uch  qatlam  ko„rinishda  bo„lib,  ustki  va  ichki  qatlamlari  suyuq, 

o„rta  qatlami  esa  quyuqroq  konsistentsiyali  bo„ladi.  Tuxum  oqsili  yuqori 

haroratga chidamsiz  bo„lib, 60-70° issiqlikda uviydi.   

Tuxum  sarig„i  32%ni  tashkil  etib,  asosan  yog„  (32,6%)  va  oqsil 

(16,6%dan)  iborat.  Tuxum  sarig„ida,  shuningdek  tuxumda  qimmatbaho  A, D, E 

va  K  vitaminlari  mavjud.  Tuxum  sarig„ida  yog„  ko„p  bo„lgani  sababli  u  engil 

bo„lib,  tuxum  oqida  suzib  yuradi  va  ikki  tomonida  oqsilli  bog„ichlar  bilan 



193 

 

tuxumni  ikki  uchiga  tortilgan  bo„ladi.  Yangi  tuxumda  oqsil  bog„ichlari  tarang 



tortilgan  bo„lib,  sarig„i  tuxum  o„rtasida  mustahkam  joylashgan  bo„ladi.  Turib 

qolgan  tuxumlarda  bog„ichi  bo„shashib,  sarig„i  qimirlaydigan  bo„ladi.  Eskirgan 

tuxumlarda  esa  bog„ichi  uzilib  ketishi  va  sarig„i  po„stiga  yopishib  qolishi  ham 

mumkin.  Bunday tuxumlar  iste‟mol qilinmaydi.   

Tuxum  sarig„ining  doimo  bir  tekis  turishini  ta‟minlash  uchun  uzoq 

saqlanayotgan  tuxumlarni  vaqti-vaqti  bilan  ag„darib,  joyini  o„zgartirib  turish 

tavsiya  etiladi.   

Tuxum  murtagi  -  tuxum  sarig„iga  joylashgan  bo„lib,  tuxumni  saqlash 

muddatiga  ta‟sir  etadi.  Agar  tuxum  iliq  xonalarda  ko„proq  saqlanib  qolsa, 

urchigan  murtaklar  rivojlanib  tuxum  buzilishi  mumkin.  shu  sababli  tuxumlarni 

salqin  xonalarda  saqlash  kerak.  Urchimagan  tuxumlar  yaxshi  saqlanadi.  Tuxum 

sifati  va  iste‟mol  qiymati  uning  tuzilishi  va  saqlashga  bog„liqdir.  Salqin 

bo„lmagan  joyda  saqlangan  tuxumlarning  tarkibi  tez  o„zgaradi,  binobarin  sifat 

ko„rsatkichlari  ham  buziladi.  shu  sababli  tuxum  turlari  va  sifati  ularning  saqlash 

muddatlariga  bog„liq bo„ladi.  

 


Download 2,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   416




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish