Оддий дифференциал тенгламалар хакида айрим маълумотлар



Download 2,47 Mb.
bet11/12
Sana24.02.2022
Hajmi2,47 Mb.
#223353
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
DIF UR1

Мисол 2. Ушбу
Коши масаласини ечинг.

тенгламанинг берилишидан кўринадики у(х)=0 функция хам берилган Коши масаласининг ечими булади. Демак берилган Коши масаласи иккита ечимга эга булар экан, чунки бу ерда функция у=0 нуктанинг атрофида Липщиц шартини каноатлантирмайди. Шунинг учун хам ечимнинг ягоналиги бузилади.
Мисол 3. Ушбу

Коши масаласининг тенгсизликни каноатлантирувчи барча - ларда камида иккита ечими ва булганда битта ечими борлигини кўрсатинг.
Мисол 4. Ушбу

Коши масаласи нинг кандай кийматларида ягона ечимга эга булади.


Теореманинг Исботи (Мавжудлиги).
(13.1) дифференциал тенгламани dy=f(x,y)dx куринишда ёзиб, уни интервал бўйича интеграллаймиз

хосил булган тенгликда (13.2) бошлангич шартдан фойдаланиб
(13.6)
топамиз. Бу ифода у(х) - функцияга нисбатан интеграл тенгламадир. Шундай килиб, агар у(х) - функция (13.1) + (13.2) Коши масаласининг ечими бўлса, у холда у(х) - функция (13.6) интеграл тенгламанинг хам ечими бўлар экан. Аксинча, агар у=у(х) функция (13.6) интеграл тенгламанинг ечими бўлса, у холда у(х) - (13.1) + (13.2) Коши масаласининг хам ечими бўлишини кўрсатиш мумкин. Хакикатан хам: у(х) (13.6) ни каноатлантирсин, у холда f(x,y(x)) - функция Р - сохада узликсиз бўлгани учун

мавжуд бўлиб

бўлади. (13.6) нинг иккала томонини дифференциаллаб

топамиз. (13.2) - бошлангич шартнинг бажарилиши (13.6) дан кўриниб турибди, хакикатдан хам

шундай килиб (13.1)+(13.2) Коши масаласи (13.6)-интеграл тенгламага эквивалент экан. Демак (13.1)+(13.2) Коши масаласи ечимининг мавжудлиги (13.6) интеграл тенглама ечими мавжудлик масаласига келтирилди.
(13.6) интеграл тенглама ечими мавжудлигини кетма-кет якинлашиш усули ёрдамида курсатамиз.


,
,
,
………………………… (13.7)
,
…………………………
формулалар ёрдамида - функционал кетма-кетликни тузиб оламиз. Бу ердаги функцияларнинг хар бири (13.2) бошлангич шартни каноатлантиради.
Энди, ушбу
, ,…, ,…
айирмаларни бахолаймиз.
. (13.7)
Бундан кўринадики, агар х-лар



тенгсизликни каноатлантирса, у холда (13.7) дан



келиб чикади. Бу эса функциянинг графиги - ларда Р тўгри тўртбурчакдан чикиб кетмаслигини кўрсатади.
Худди шунингдек

Бу тенгсизликдан кўриниб турибдики, , - функциянинг графиги хам Р тўгри тўртбурчакдан чикиб кетмаслиги келиб чикади. Шундай килиб тенгсизлик бажарилса, - функционал кетам-кетикларнинг графиклари, яъни

Р тўгри тўртбурчакда жойлашар экан.
Энди - функциолнал кетма-кетликнинг да лимити мавжудлигини кўрсатамиз.
Бунинг учун, ушбу
(13.8)
функционал каторни тузиб оламиз. Бу каторнинг n-хусусий йигиндисини хисоблаймиз:
.
Демак -функционал кетма -кетликнинг якинлашиш масаласи (13.8) - функционал каторнинг якинлашиш масаласига келтирилди. Буни кўрсатиш учун

айирмаларни бахолаш зарур. Бу айирмаларни кетма-кет бахолаймиз:


(13.8)
(13.8)
(13.8)
Худди шунингдек n=k - учун
(13.8 )
тугри деб n=k+1 -учун
(13.8 )
тенгсизликни исботлаймиз.
(13.8 )
Ушбу

тенгсизликнинг бажарилган сабабли
(13.9)
уринли булади.
(13.8) функционал каторнинг якинлашишни текширишдан аввал, ушбу
(13.9)
сонли каторнинг якинлашишини текширамиз. Сонли катор якинлашишининг Даламбер белгисига асосан:
, ,

(13.9) сонли катор якинлашувчидир. (13.8) функционал катор К.Вейериштрас теоремасига асосан - интервалда текис якинлашувчи булади.
Шундай килиб
(13.9)
лимитик функция (х)- мавжуд булиб, у курсатилган -интервалида узликсиз функцияни ифодалайди, чунки (13.8) катор текис якинлашувчи (13.9) ёрдамида аникланган (х) лимитик функция (13.2) бошлангич шартни каноатлантиради:
(13.10)
Энди (13.9) ёрдамида аникланган у=(х) функция (13.6) интеграл тенгламани каноатлантиришни курсатамиз. Бунинг учун, ушбу

интеграл белгиси остида да лимитга утиш мумкинлигини курсатиш кифоя:
(13.11)
функционал кетма-кетлик да (х) - функцияга текис якинлашувчи булгани учун ва f(x,y) функциянинг у - узгарувчи буйича Р тугри туртбурчакда текис узликсиз булганлигидан:
- учун топилиб

тенгсизликни каноатлантирувчи

нукталар учун

тенгсизлик бажарилади. (13.3)-Липщиц шартига асосан
, (13.11)
бу ерда
,
булади.
нинг текис якинлашувчилигидан эса, -сон учун - номер мавжуд булиб, тенгсизлигини каноатлантирувчи барча n - номерлар учун
(13.11)
тенгсизлик бажарилади. Бу тенгсизликларга асосан (13.11) тенгсизликни куйидагича ёзамиз:

Демак


тенгсизлик уринли булади. Бу ерда -сонининг ихтиёрийлигини хисобга олсак.
(13.12)
келиб чикади. Энди, ушбу

тенгсизлик да лимитга утамиз:

Демак у=(х) функция (13.6) итеграл тенгламанинг ечимидан иборат экан. Бу интеграл тенглама (13.1)+(13.2) Коши масаласига эквивалент булгани учун у=(х) функция берилган Коши масаласининг ечими булади, яъни

Шундай килиб теоремада ечимнинг мавжудлик кисми исботланди. Энди ечимнинг ягоналигини курсатамиз.

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish